Soba je bila tiha kao crkva. Samo je ritmično piskanje monitora podsećalo da život još tinja u njoj. Doktor je govorio smireno, gotovo šaptom:
— Uradili smo sve što je moguće. Njeno telo funkcioniše zahvaljujući aparatima, ali svest se nije vratila. Moram da vas zamolim da potpišete dokumenta…
Čovek je stajao, oslanjajući se rukom o ivicu kreveta, i nije mogao da izgovori ni reč.
Pred njim je ležala njegova supruga — žena zbog koje je živeo. Previše bleda, previše nepokretna. Pre tri meseca nesreća im je odnela sve — planove, osmehe, obična jutra uz kafu i poljubac.
— Doktore… možda da sačekamo? — tiho je upitao. — Bar dan. Bar sat.
— Mi smo čekali — odgovorio je lekar. — Ali čuda se ne dešavaju.
Te reči pogodile su ga jače od same katastrofe.
Poslednji oproštajni poljubac
Drhtavom rukom je potpisao papire. Mastilo se razlivalo od suza. Kada su aparati jedan po jedan počeli da se gase, soba je ispunila zveckajuća tišina.
Čovek se nagnuo, poljubio njenu hladnu šaku i šapnuo:
— Volim te. Uvek ćeš biti sa mnom. Reći ću deci koliko si bila hrabra.
Nagnuo se da je poljubi u čelo — i odjednom se zaledio.
Nešto se promenilo.
Jedva primetno pomeranje. Ramena. Grudi. Prvo slabo, kao senka daha, potom jače. Pluća, oslobođena od aparata, ponovo su počela da rade.
Između života i čuda
— Doktore! — povikao je. — Ona diše!
Doktor se okrenuo, ne verujući svojim očima.
Monitor koji je trebao da bude tih ponovo je počeo da šalje signale. Linija pulsa je oživela. Tim je potrčao ka krevetu — i cela soba se ispunila pokretom, žamorom glasova, suzama.
Ona je zaista disala sama. Bez cevi. Bez mašina.
Čovek je stajao pored, držao njenu ruku i ponavljao samo jedno:
— Hvala. Hvala što si se vratila.
Drugi dah
Prošlo je nekoliko nedelja. Soba je postala svetlija — i ne samo od sunca. Žena je otvorila oči. Prvo polako, sa naporom, kao da se vraća iz daleka. Njene oči su se srele sa njegovim — zbunjene, slabe, ali žive.
On je zaplakao. Ne od tuge — već zato što se čudo dogodilo pred njegovim očima.
— Dobrodošla kući — šapnuo je. — Čekali smo te.
Ona se nasmešila — i u tom trenutku čak su i lekari poverovali: ponekad čuda zaista postoje.