Sanja posećuje groblje kako bi obeležila ono što bi bio trideset peti rođendan njenog sina Edvarda, ostavljajući sveže suncokrete na njegovom grobu. Pored njih slučajno zaboravlja svoje baštenske makaze. Kada se sledećeg jutra vrati, zatiče ženu po imenu Monika kako uzima sveže cveće i uspomene sa različitih grobova, uključujući i plavu traku sa Edvardovog spomenika. Besna, Sanja zahteva da joj vrati ukradene predmete, ali je Monika poziva da pređe ulicu i pokaže joj iznenađujući razlog zbog kojeg to radi.
Monika odvodi Sanju u zaključanu prostoriju u svojoj skromnoj kući, gde joj otkriva radionicu ispunjenu smolom za livenje, osušenim laticama i pažljivo označenim drvenim kutijama posvećenim preminulim osobama. Objašnjava da čuva latice i uspomene kako bi pomogla porodicama koje tuguju nakon gubitka svojih najmilijih. Na tu ideju došla je nakon što je pre nekoliko godina izgubila svoju ćerku. Ipak, priznaje da je sve te predmete uzimala bez dozvole. Među njima Sanja pronalazi svoju izgubljenu plavu traku, kao i ličnu poruku koju je ostavila među Edvardovim cvećem. Taj prizor u njoj budi duboku mešavinu tuge i besa.
Odlučna da ispravi svoju grešku, Monika zajedno sa Sanjom vraća uzeto cveće na odgovarajuće grobove, a neovlašćeno uzimanje predmeta prijavljuju upravi groblja. Iako je u početku bila besna, Sanja postepeno omekšava kada shvati da Monikini postupci proizlaze iz duboke i zajedničke boli zbog gubitka deteta. Pristaje da Monika završi jedan ukrasni predmet od smole, u kojem će biti sačuvani Edvardova plava traka i poruka, ali pod jednim uslovom: da više nikada ne uzima cveće sa grobova bez dozvole.
Po povratku kući, Sanja se suočava sa problemom slavine u kuhinji koja curi i odlučuje da pozove majstora, umesto da poželi da je Edvard tu kako bi je popravio. To predstavlja mali, ali značajan korak ka prihvatanju gubitka. Završenu uspomenu koju joj je Monika napravila postavlja na kuhinjsku prozorsku dasku, pored svežeg suncokreta, a zatim posmatra fotografije Edvarda na kojima se smeši sa svojom kutijom za alat. U tišini večeri pronalazi krhak osećaj mira, dok polako uči da uspomenu na svog sina čuva na jedan novi način.