U 68. godini života, nedugo nakon penzionisanja posle gotovo četrdeset godina rada kao učiteljica u osnovnoj školi, gospođa Petrović dobila je poražavajuću vest: dijagnostikovan joj je neizlečivi rak. Svog supruga Marka izgubila je još pre trideset dve godine, nakon čega je čitav život posvetila njihovom dvoje dece. Jednog dana pronašla je staru belešku na svojoj listi želja, u kojoj je izrazila želju da poseti Pariz – san koji su ona i Marko nekada delili. Odlučila je da, uprkos sve lošijem zdravstvenom stanju, sama otputuje u Francusku i konačno ostvari svoj životni san.
Pre ukrcavanja u avion, jedna službenica aerodroma pružila joj je kremastu kovertu i otkrila da je neko pripremio iznenađenje za njeno putovanje. Unutra se nalazilo trideset godina staro pismo od Marka, u kojem je opisao tajni stan koji je kupio u Parizu za njihovu godišnjicu braka. Vođena radoznalošću i željom da sazna odgovore, gospođa Petrović je direktno sa aerodroma otišla do kamene zgrade u kojoj se nalazio stan. Kada je stigla, suočila se sa ženom po imenu Claire, koja se šokirala kada je videla Markovo ime i grubo joj naredila da ode.
Odlučna da otkrije istinu, gospođa Petrović se sledećeg dana vratila sa cvećem. To je navelo Claire da je pozove unutra i otkrije joj komplikovanu prošlost. Claire je objasnila da su ona i Marko imali četvorogodišnju ljubavnu aferu tokom njegovih čestih poslovnih putovanja u Evropu. Iako je Marko prvobitno kupio stan za svoju suprugu, na kraju ga je koristio kao tajno utočište za svoju vezu sa Claire, a neposredno pre svoje iznenadne smrti preneo je vlasništvo nad stanom na njeno ime.
Na veliko iznenađenje gospođe Petrović, Claire joj je pokazala i poslednje pismo koje je Marko napisao neposredno pre smrti. U njemu je izražavao duboko kajanje zbog dvostrukog života koji je vodio. Iz pisma se saznalo da je čvrsto odlučio da prekine aferu, potpuno se vrati svojoj porodici i konačno otkrije supruzi istinu o putovanju u Pariz. Iako su ova otkrića uništila idealizovanu sliku koju je o svom pokojnom suprugu čuvala trideset dve godine, gospođa Petrović je shvatila da su i ona i Claire bile lišene mogućnosti da donesu iskrenu i slobodnu odluku zbog muškarca koji je od obe skrivao tajne.
Gospođa Petrović nije želela da dozvoli da joj bolne tajne unište vreme koje joj je preostalo. Odlučila je da ostavi prošlost iza sebe i potpuno se posveti sebi. Poslednje dane u Parizu provela je uživajući u krstarenjima rekom, obilascima muzeja, ukusnim francuskim pecivima i malim životnim zadovoljstvima, ne osvrćući se na prošlost. Poslednje večeri u gradu otvorila je novi dnevnik i napisala pismo, ne svom pokojnom suprugu, već samoj sebi – obećavajući da će svaki preostali trenutak života proživeti punim plućima i posvetiti se sopstvenoj sreći.