Marko Jovanović preminuo je od raka u osamnaestoj godini života – samo 17 dana nakon svog rođendana, posle četrnaest meseci borbe sa bolešću. Na njegovoj sahrani pojavio se njegov prijatelj iz mladosti, Nikola, u jarkocrvenoj haljini do kolena koju je pozajmio od svoje sestre Ane. Njegova odeća odmah je izazvala šaputanje među okupljenim članovima porodice i navela Markovog oca, Dragana, da ustane sa svog mesta. Međutim, Markova majka, gospođa Jovanović, uhvatila ga je za rukav i zamolila da sačeka dok se ne završi govor koji je trebalo da bude održan u čast njenog sina.
Kada je Nikola prišao mikrofonu, objasnio je da ga je Marko šest meseci ranije zamolio da održi govor na njegovoj sahrani. To se dogodilo u Markovoj spavaćoj sobi, dok su razgovarali o rezultatima njegovih snimanja. Nikola je ispričao o dogovoru koji su sklopili: on će obući haljinu samo ako je Marko prethodno obuče. Marko je tada izričito zatražio crvenu haljinu, kako bi izbegli uobičajenu crnu odeću za sahrane. Nikola je zatim izvadio iz džepa haljine presavijen list papira na kojem je Marko napisao svoja uputstva i potvrdio njihov dogovor.
Nikola je čitao direktno sa papira i prisutnima podelio Markove rukom napisane beleške. U njima su se nalazila uputstva u vezi sa crvenom haljinom, kao i jasna poruka da ne sme da laže okupljene. Gospođa Jovanović prišla je govornici i zagrlila Nikolu, pre nego što je on počeo da priča o njihovim zajedničkim uspomenama iz detinjstva. Prisetiо se, između ostalog, kako su hokejaškim pakom razbili prozor garaže i kako su zajedno igrali Monopol. Nikola je završio govor rečima da je Marko bio svestan svoje dijagnoze, a zatim se udaljio od mikrofona.
Nakon ceremonije, ožalošćeni su prilazili Nikoli u blizini prostora predviđenog za prijem gostiju. Draganov brat izvinio se zbog svoje prvobitne reakcije. Gospođa Jovanović i Nikola razgovarali su pored stola na kojem su bile izložene fotografije u ramovima. Na jednoj od njih dvojica dečaka, tada osmogodišnjaci, bili su prikazani potpuno prekriveni blatom.
Tokom razgovora, Nikola je potvrdio da je Marko već nekoliko meseci ranije naslućivao kakav bi mogao biti ishod njegove bolesti, ali je svoje strahove zadržao za sebe. Nije želeo da roditeljima zadaje dodatnu bol i pokušavao je da ih poštedi nepotrebne tuge.
Godinama kasnije, Nikola je diplomirao sa dvadeset tri godine. Na svečanoj ceremoniji diplomiranja prisustvovali su Dragan i gospođa Jovanović, zajedno sa Nikolином majkom. Tom prilikom, gospođa Jovanović poklonila je Nikoli Markov crni ručni sat, koji je on svakodnevno nosio. Nikola je poklon prihvatio sa zahvalnošću.
Nikola je sačuvao crvenu haljinu zajedno sa originalnom rukom pisanom porukom među svojim ličnim stvarima. Za njega su ti predmeti zauvek ostali dragoceni simboli iskrenog prijateljstva, održanog obećanja i ljubavi koja nastavlja da živi čak i nakon što neko ode sa ovog sveta.