Mila, pedesetdevetogodišnja računovođa, bila je u braku sa Radovanom trideset pet godina. Zajedno su odgajili dvoje odrasle dece, ćerku Klaru i sina Mihajla. Ubrzo nakon što je od svoje ušteđevine rezervisala petodnevni odmor u kući na obali mora, povodom godišnjice braka, Mila je od svog lekara dobila dijagnozu raka. Noć uoči njenog prvog medicinskog tretmana, Radovan je spakovao dva kofera i napustio njihov dom. Kasnije joj je zvanično dostavio papire za razvod i komunicirao s njom isključivo preko advokata.
Tokom narednih meseci, Mila je prolazila kroz hemoterapiju, uz podršku svoje dece i Radovanovog dugogodišnjeg prijatelja Vladimira. Nakon završetka lečenja, medicinski pregledi potvrdili su da više nema znakova aktivne bolesti. Ubrzo nakon što je dobila rezultate, Vladimir se pojavio na Milinim vratima noseći iznošenu kartonsku kutiju za cipele. Radovan ga je zamolio da joj kutiju preda tek nakon što završi lečenje.
U kutiji za cipele nalazili su se presavijeno, rukom napisano pismo Radovana, finansijska dokumentacija, izvodi sa neprijavljenog bankovnog računa i ugovor o zakupu stana, datiran sedam meseci pre nego što je Mili dijagnostikovan rak. U pismu je Radovan objasnio da je već skoro dve godine planirao da okonča brak i da je njenu dijagnozu iskoristio kao neposredan izgovor za odlazak, jer se plašio da otvoreno razgovara o raskidu.
Mila je novootkrivene bankovne izvode predala svojoj advokatici za razvod, Jeleni, što je dovelo do izmene finansijskog sporazuma o razvodu kako bi se uzela u obzir neprijavljena imovina i prihodi od konsultantskih usluga. Kasnije su se Mila, Klara i Mihajlo sastali sa Radovanom u Klarinom domu kako bi razgovarali o sadržaju pisma i razjasnili finansijske podatke.
Mesec dana nakon pravne izmene sporazuma, Mila je sama otputovala na obalu i iznajmila kuću u blizini mora. Tokom pet dana šetala je obalom i redovno telefonom razgovarala sa svojom ćerkom.