Tri meseca nakon smrti svoje supruge Marije, koja je preminula prilikom porođaja njihovih bliznakinja, otac je sam odgajao tek rođene devojčice, dok se od svoje tašte gotovo uopšte nije čuo. Teške medicinske komplikacije tokom porođaja primorale su ih da donesu odluku u kojoj je spasavanje beba imalo prednost. Njemu je ostala samo torba sa Marijinim ličnim stvarima, među kojima je bio i neoprani džemper, kao i svakodnevne obaveze: priprema četiri flašice mleka za bebe i zapisivanje količine koju su popile na papiriće. Tišinu je prekinula Marijina majka, koja se jednog dana pojavila na njegovim vratima, držeći zapečaćenu kovertu sa pismom napisanim Marijinim rukopisom.
Sedeći za kuhinjskim stolom, tašta mu je objasnila zašto se toliko dugo nije pojavljivala i predala mu kovertu koju je Marija napisala pre porođaja. Otkrila mu je detalje iz Marijinog detinjstva, povezane sa smrću njenog oca, i objasnila kako su nesporazumi oko tuge tokom njenih ranih godina u njoj godinama stvarali duboko ukorenjene strahove. U pismu je Marija izričito zamolila supruga da sebe ne krivi za ishod porođaja. Takođe je izrazila želju da njihove bliznakinje odrastaju znajući da ih je njihova majka želela svim srcem.
Pismo je otkrilo koliko je Marija verovala svom suprugu i jasno pokazalo da je odluka doneta tokom porođaja bila zasnovana na njenom potpunom poverenju u njega. Nakon što je pročitao pismo, otac je upitao taštu zašto se tri meseca nije pojavljivala i objasnio joj koliko je njeno prisustvo važno za tek rođene bliznakinje. Ona je priznala da se povukla u sebe i zamolila ga za dozvolu da uzme jednu od beba u naručje u dečjoj sobi.
Od tog dana, tašta je dolazila svakodnevno kako bi pomogla oko brige o devojčicama. Prala je flašice, učila raspored hranjenja i pomagala u uspostavljanju rutine spavanja. Sa sobom je donosila i stare albume sa fotografijama iz Marijinog detinjstva, na kojima se videlo kako sedi ocu na ramenima ili nosi rođendansku kapicu.
Nakon tih iskrenih razgovora, otac je izvadio Marijin džemper iz bolničke torbe i stavio ga na policu pored krevetića, zajedno sa albumom fotografija. Uveo je svakodnevnu rutinu tokom koje je razgovarao sa bliznakinjama o njihovoj majci, istovremeno brinući o njihovom hranjenju i večernjem uspavljivanju — uz dragocenu pomoć bake, koja je sada redovno dolazila.