Na svoju 50. godišnjicu braka, udovica koja je krenula na krstarenje sama, brodom kojim je nekada komandovao njen pokojni suprug, kapetan Martin, dobila je veliki paket koji je bio poveren oficiru Tomasu. U kutiji se nalazila nepotpuna mapa sveta ispunjena rukom ispisanim beleškama, kao i zapečaćeno pismo. U pismu je objašnjeno da su dve određene stanice na ruti unapred odabrana mesta na kojima je Martin ostavio predmete koje je trebalo da pronađe tokom svojih izleta na kopno.
U prvoj luci, pripovedačica je posetila kafić na šetalištu, uporedila fotografiju iz svoje torbe sa okruženjem i sela za sto sa pogledom na luku. U drugoj luci prišla je štandu sa suvenirima pored pristaništa, kojim je upravljala umetnica i zanatlija po imenu Jelena. Ona joj je predala malu kovertu u kojoj su se nalazili odštampana originalna fotografija njihovog prvog svadbenog plesa i rukom napisano pismo.
Po povratku u svoju kabinu, pripovedačica je raspakovala tamnoplavu večernju haljinu koja se nalazila u paketu i obukla je za večernji plesni program u glavnom brodskom salonu. U salonu su oficir Tomas, a zatim i jedan mladi član posade, pozvali pripovedačicu na ples u znak sećanja na to koliko ih je kapetan Martin podučavao i usmeravao.
Kada se vratila u svoju sobu, pripovedačica je stavila mali, tek kupljeni stakleni suvenir u obliku svetionika pored fotografije sa venčanja na krevetu, a zatim je olovkom na mapi označila sopstveni izbor budućih putovanja.
Mapa i stakleni svetionik ostali su na krevetu dok je pripovedačica pravila planove za svoja buduća odredišta za putovanja.