Tokom detinjstva, kuća je bila puna muzičke opreme, uključujući akustičnu gitaru na kojoj se sviralo u dnevnoj sobi, uz drvenu varjaču koja je služila kao improvizovani mikrofon. Nakon majčine smrti, gitara je sklonjena, a njeno mesto zauzeli su svakodnevni predmeti poput iznošenih cipela kroz koje je prodirala voda i školskih formulara koje je trebalo potpisati. Kada je imao dvanaest godina, pretražujući fioku, pronašao je odštampane fotografije na kojima su bili prikazani nastup na bini, duga kosa, gitare i publika na koncertu. Otac je ubrzo zaplenio te predmete.
Sa šesnaest godina, njegova strast prema muzici, koju je razvijao samostalnim učenjem, navela ga je da nabavi brošure o programima za muzičku produkciju. Ipak, odustao je od tog sna u korist mogućnosti da pronađe redovan posao. Kada je postao punoletan, na kuhinjskom stolu ga je dočekala pisana poruka u kojoj je otac zahtevao 250 dolara mesečno za sobu. Tokom narednih pet godina, svakodnevni troškovi su se gomilali – smene provedene u slaganju robe na police u prodavnici, računi za popravku automobila, nove radne cipele i mesečne gotovinske uplate od 250 dolara koje je ostavljao na stolu. U međuvremenu, u njegovoj spavaćoj sobi čuvala se audio-oprema, uključujući polovan mikrofon, audio-interfejs i zvučnoizolacione panele.
Nakon što mu je otac preminuo od raka, njegov dugogodišnji prijatelj Marko predao mu je kartonsku kutiju zatvorenu lepljivom trakom, u kojoj su se nalazili brojni lični predmeti. Unutra su bili stari kožni prsluk sa prišivenim amblemima benda, trake oko vrata sa propusnicama za bekstejdž, trzalice za gitaru, sačuvane fotografije sa nastupa, portret njegove majke i ključ pričvršćen za privezak sa adresom. Taj ključ otvarao je vrata neobeleženog prostora u blizini industrijske zone na periferiji grada.
Unutar zgrade nalazio se potpuno opremljen tonski studio sa tamnim akustičnim zidnim panelima, velikom višekanalnom miksetom, zvučnicima, kompjuterskim monitorima, mikrofonima, gitarskim pojačalima i bubnjevima iza staklene pregrade. Na zidovima su visili stari koncertni plakati i novinski isečci sa naslovima o nastupima na pozorišnim scenama. U prostoru su se nalazili električne gitare, klavijature, kvalitetni audio-interfejsi i popravljena, polovna crna gitara sa srebrnom zvezdom na sebi.
Kada je na računar priključio USB memoriju sa natpisom „Naš bend“, na njoj je pronašao sačuvane snimke proba, video-klipove benda i poslednji snimak napravljen u studiju. U fioci ispod miksete nalazila se drvena kutija sa šezdeset papirnih koverata, od kojih je svaki bio označen mesecom i godinom. U njima se nalazilo ukupno 15.000 dolara u gotovini – tačno onoliko koliko je iznosilo svih mesečnih uplata za kiriju od po 250 dolara. Pored novca nalazila se i cedulja sa rukom napisanim uputstvom.