Tokom perioda od šest godina, devetnaestogodišnji Marko brinuo se o svakodnevnoj nezi i uobičajenim aktivnostima svog devetogodišnjeg brata Teodora, koji je u spektru autizma. Njihova svakodnevna rutina obuhvatala je učenje pripreme obroka, korišćenja autobuskih linija, obavljanja kućnih poslova i snalaženja na javnim mestima. U okviru ovog programa učenja redovno su posećivali prodavnicu prehrambenih proizvoda u Ulici Četvrte, gde je na kasi broj tri radila kasirka po imenu gospođa Jovanović. Na svoj petnaesti rođendan, Teodor je dobio zadatak da obavi prvu samostalnu kupovinu: trebalo je da sam uđe u prodavnicu sa novčanicom od deset dolara i kupi jednu upakovanu čokoladu, dok ga je Marko čekao u blizini spoljnog ulaza.
Kada se Teodor nije vratio ni nakon petnaest minuta, gospođa Jovanović pozvala je Marka da uđe u prodavnicu i odvela ga do kase broj tri, gde je Teodor klečao na podnim pločicama, držeći ruke iza leđa. Jedna mušterija, za koju se ispostavilo da je majka učenika po imenu Luka, tvrdila je da Teodor predstavlja bezbednosni rizik. Kao dokaz je navela snimak sa mobilnog telefona koji je njen sin napravio u školi, a na kojem se Teodor vidi pored razbacanih olovaka i pocepanih svezaka. Teodor je objasnio da je svoju novčanicu od deset dolara stavio na pokretnu traku na kasi kako bi pomogao ženi da plati kupovinu nakon što je njena platna kartica odbijena. Zatim je kleknuo na pod kako bi pokazao da ne predstavlja fizičku pretnju.
Sledećeg jutra, Marko se vratio u prodavnicu kako bi zajedno sa upravnikom pregledao digitalne snimke nadzornih kamera postavljenih na plafonu. Na snimcima se jasno videlo da je Teodor ponudio svoj novac kako bi pomogao u plaćanju, a da pritom nije prekršio pravila prodavnice niti se ponašao na bilo koji fizički neprimeren način. Nekoliko nedelja kasnije, Lukina majka objavila je javni video-snimak snimljen unutar svog parkiranog automobila. U njemu je priznala da je njen sin namerno izazvao incident u učionici i da su njene optužbe iznete u prodavnici bile neosnovane.
Nakon objavljivanja video-poruke, Teodor je zatražio drugu priliku da samostalno obavi kupovinu. Marko ga je ispratio do spoljnog dela prodavnice u Ulici Četvrte i ostao pored staklenih ulaznih vrata dok je Teodor samostalno ušao unutra.
U jednom od prolaza, Teodor je izabrao čokoladu sa police i odneo je do kase broj tri. Pružio je gospođi Jovanović novčanicu od deset dolara, dobio kusur i odštampani fiskalni račun, a zatim izašao iz prodavnice kroz automatska klizna staklena vrata i ponovo se sastao sa Markom na trotoaru.