Nakon što je u devetnaestoj nedelji trudnoće izgubila dugo očekivanog sina, ožalošćena supruga vratila se kući samo da bi zatekla svog muža kako u naručju drži novorođenče umotano u ćebe koje je ona napravila za njihovu izgubljenu bebu.
Njen muž, Marko, tajno je pomagao mladoj ženi po imenu Milica, čija je trudnoća bila rezultat veze sa Markovim otuđenim ocem, Draganom. Kada je Milica odlučila da ne može da se brine o novorođenčetu, Marko je doveo bebu kući bez konsultovanja sa svojom suprugom, očajnički želeći da dokaže da ni najmanje nije poput svog sebičnog oca.
Ova odluka donesena bez njenog pristanka uništila je poverenje u njihovom braku, jer je Marko lagao o svojim kasnim dolascima kući i mesecima skrivao celu situaciju. Međutim, nakon što se suočila sa Milicom i saznala bolnu istinu, supruga je shvatila da Marko nije bio neveran, već duboko traumatizovan okrutnošću svog oca i užasnut mogućnošću da ponovi istu priču.
Iako je razumela njegove dobre namere, jasno mu je stavila do znanja da skrivanje tajni ne znači da ima pravo da sam donosi odluke koje se tiču njihove porodice.
Na kraju, par je započeo bolan, ali neophodan put kroz bračno savetovanje, noćne svađe i postepeno isceljenje. Dogovorili su se da beba, po imenu Luka, neće biti zamena za njihovog izgubljenog sina, već da će biti prihvaćena u njihovu porodicu zajedničkom odlukom.
Milica je ostala uz njih kao podrška dok je završavala fakultet, a Marko i njegova supruga su polako počeli da obnavljaju svoj brak. Naučili su da razumevanje partnerovih motiva nikada ne treba da zameni iskrenu komunikaciju i zajedničko donošenje odluka.