Pre deset godina, Sarin svet se srušio kada je njena sestra bliznakinja, Ana, navodno poginula u stravičnoj saobraćajnoj nesreći na autoputu. Sara je čitavu deceniju pokušavala da se izbori sa tugom, gradeći usamljeni život oko praznog kovčega i bolnih odjeka prekinute veze između bliznakinja.
Ta krhka rutina nestala je kada je pozvala lokalna stomatološka ordinacija i saopštila joj da se Ana nalazi u njihovoj čekaonici i da je, dok se oporavljala od intervencije, slučajno dala Sarin stari broj telefona.
Sara je požurila u ordinaciju, gde se suočila sa ženom koja je imala lice, crte i duboko usađena sećanja njene sestre. Ana je objasnila da je izbačena iz zapaljenih ostataka automobila pre nego što je doživela težak gubitak pamćenja. Potom je odlutala i godinama živela kao potpuna neznanka, dok joj se pravi identitet polako vraćao.
Umesto da se vrati kući, Ana je svesno odlučila da ostane daleko čak i nakon što se prisetila svoje prošlosti, očajnički želeći da pobegne od stalne senke poređenja između dve bliznakinje. Godinama je krišom pratila Sarin život na internetu i shvatila da joj je njen nestanak omogućio da konačno otkrije ko je kao pojedinac, umesto da bude samo „druga sestra“.
Kada je Sara odvela njihove slomljene roditelje u Anin stan, ponovno okupljanje se brzo raspalo pod teretom starih navika, roditeljskih očekivanja i nerešenih sukoba. Ana je priznala da je njeno dugogodišnje ćutanje bilo potpuno sebično, vođeno strahom da će ponovo biti uvučena u gušeću dinamiku u kojoj se njen identitet stalno merio prema Sarinim uspesima.
Umesto da dozvoli da gorčina ili prošlost određuju njihovu budućnost, Sara je postavila čvrste granice, odbijajući da dopusti Ani da ponovo nestane ili da se vrati u uloge koje su imale u detinjstvu.
Prihvativši bolnu činjenicu da su sada postale potpuno različite osobe, Sara je u lokalnoj pekari kupila dve potpuno različite poslastice. Bio je to znak novog početka, u kojem su obe sestre konačno mogle da postoje kao samostalne osobe.