Pripovedačica je otišla na koncert sa svojom šesnaestogodišnjom ćerkom Milicom i među publikom u areni prepoznala svog nekadašnjeg srednjoškolskog prijatelja i ljubav iz mladosti, Marka. Kada je napustila glavnu salu i krenula prema prodajnim štandovima, njih dvoje su se sreli u blizini štandova sa hranom i počeli da razgovaraju o obećanju koje su jedno drugom dali pre dvadeset i jednu godinu: da će se ponovo pronaći ako oboje do tada ostanu slobodni.
Marko joj je otkrio da je tokom zimskog raspusta, tri dana pre Božića, otišao pravo do kuće njenih roditelja. Na vratima ga je dočekao njen otac, obučen u sivi univerzitetski duks.
Njen otac mu je rekao da ode i tvrdio da je njegova ćerka unutra sa novim partnerom i da više ne želi nikakav kontakt s njim.
Istina je bila drugačija. Pripovedačica je te večeri radila kasnu smenu u obližnjoj knjižari.
Godinama kasnije, pre nego što je umro, njen otac ju je zamolio za oproštaj zbog odluka koje je donosio u njeno ime — izjave koju je ona u početku povezala sa jednom svađom oko letaka o mogućem prebacivanju na drugi fakultet, koje je pronašao u njenoj sobi.
Nakon završetka koncerta, pripovedačica je pogledala papirić sa brojevima telefona koji joj je bio uručen i stavila ga u tašnu.
U međuvremenu, njena ćerka Milica je pregledala materijale za dva umetnička programa tokom leta: jedan lokalni dnevni program i drugi, udaljeniji program sa smeštajem, za koji je bilo potrebno spakovati stvari za put i platiti prijavu.
Pripovedačica je otkazala prethodno rezervisano mesto u lokalnom programu i ćerki direktno predala oba kompleta fizičkih prijavnih formulara.
Milica je izabrala udaljeni umetnički program i počela da priprema stvari za put i pakuje kofere.
Nedelju dana nakon koncerta, pripovedačica je izvadila papirić sa brojem telefona iz tašne i pozvala Marka. Taj poziv doveo je do njihovog susreta u obližnjem kafiću.
Sedeli su za malim stolom i razgovarali sve dok zaposleni u kafiću nisu, pred zatvaranje, počeli da slažu drvene stolice jednu na drugu.
Pripovedačica je napunila prtljažnik i zadnja sedišta automobila prtljagom, posteljinom i potrepštinama za put do udaljenog umetničkog centra.
Dok je vozila potpuno natovaren automobil autoputem, pogledala je u stranu i videla svoju ćerku kako spava na suvozačevom sedištu, sa velikim slušalicama koje su joj prekrivale uši.