Žena, čija je majka preminula nakon kratke bolesti, sačuvala je dragoceni porcelanski servis za čaj koji je pripadao njenoj majci. Servis se sastojao od belih šolja sa sitnim plavim cvetićima, zlatnim ivicama i odgovarajućim čajnikom. Godinu dana kasnije, na godišnjicu majčine smrti, organizovala je porodičnu večeru i iznela servis kako bi poslužila čaj.
Njena svekrva Jelena, koja je po svaku cenu želela da pomogne, odnela je poslužavnik u kuhinju, ali ga je gurnula sa radne površine. Ceo servis je pao na popločani pod i razbio se u komade.
Iako je Jelena umanjivala značaj onoga što se dogodilo i govorila da je to samo posuđe, žena i njen suprug pažljivo su sakupili svaki pojedinačni komad – uključujući plavo-zlatne krhotine, sitne drške i poklopac čajnika – i stavili ih u kartonsku kutiju.
Odlučna da sačuva uspomenu na svoju majku kroz taj predmet, žena je kontaktirala lokalnu umetnicu koja se bavila keramikom, po imenu Milica. Sledećeg jutra odnela je u njen atelje kutiju sa razbijenim porcelanom, zajedno sa poslednjom rođendanskom čestitkom koju je njena majka napisala rukom.
Umesto da pokuša tradicionalnom restauracijom da sakrije oštećenja, umetnica je napravila posebno dizajniranu ramiranu uspomenu sa staklenom zaštitom. Komadići porcelana bili su raspoređeni oko centralne fotografije žene i njene majke.
Plavi i zlatni komadi porcelana formirali su zaštitni mozaik-okvir, dok je originalna rukom pisana rođendanska čestitka bila postavljena na poleđinu rama, ispod prozirnog akrila.
Na donjoj prednjoj strani rama nalazila se ugravirana metalna pločica sa natpisom:
„Neke stvari zadržavaju svoju vrednost čak i kada se razbiju.“
Tri nedelje kasnije, završeno umetničko delo je preuzeto i okačeno na zid trpezarije, direktno iza glavnog trpezarijskog stola.
Na sledećem porodičnom okupljanju, gosti i članovi porodice posmatrali su izloženi rad, na kojem su razbijeni komadići porcelana bili raspoređeni oko fotografije.
Jelena je prisustvovala večeri i posmatrala uramljenu uspomenu koja je trajno bila postavljena u trpezariji. Sačuvani komadi porcelana ostali su vidljivi iza staklene zaštite, čime je fizička priča o tom predmetu zauvek sačuvana kao uspomena.