Medicinsko upozorenje nakon rođenja njenog trećeg sina suočilo je jednu majku sa surovom stvarnošću: još jedna trudnoća bi najverovatnije bila smrtonosna, zbog čega je morala da odustane od svog životnog sna da ima ćerku. Ona i njen suprug Marko prihvatili su da je njihova porodica od pet članova potpuna. Spakovali su bebinu garderobu i nastavili dalje, zajedno sa svoja tri mala sina. Godine su prolazile, a tiha bol zbog neostvarenog sna polako je nestajala u njihovom užurbanom životu, dok su se potpuno posvetili odgajanju svojih sinova.
Sve se neočekivano promenilo jednog utorka popodne, kada je Marko pozvao suprugu iz lokalne bolnice i zamolio je da odmah dođe, rekavši samo: „Ovde je jedna beba.“
U strahu da se dogodilo nešto najgore, požurila je na odeljenje za porođaje, gde je zatekla Marka vidno potresenog pored novorođene devojčice. Dok je stajala ispred sobe za bebe, kroz glavu su joj odmah prošle misli o neverstvu, jer je posumnjala da je dete plod muževljeve afere. Međutim, Marko joj je brzo objasnio da je beba pripadala Ani, njegovoj prvoj velikoj ljubavi, sa kojom nije imao nikakav kontakt više od jedanaest godina.
Ana je pred kraj trudnoće ostala bez muža, koji ju je napustio, i nije imala nijednog člana porodice na koga bi mogla da se osloni. Kada su počeli porođajni bolovi, sama je otišla u bolnicu. Nakon porođaja došlo je do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, a kako joj se stanje pogoršavalo, iznova je ponavljala jedino ime iz svoje prošlosti kojeg je mogla da se seti — Marko.
Osoblje bolnice pronašlo je Marka koristeći stare kontakte za hitne slučajeve, ali kada je stigao, Ana je već bila preminula.
Novorođena devojčica ostala je bez roditelja i bez bliskih rođaka. Marko je tada pitao svoju suprugu da li bi mogli da podnesu zahtev da postanu hranitelji deteta i da je kasnije usvoje.
Uprkos početnom šoku, njegova supruga je uzela novorođenče teško nešto manje od tri kilograma u naručje i odmah osetila duboku povezanost sa njom. Tada joj je postalo jasno da je to ćerka kojoj se oduvek nadala.
Pravni proces pokazao se dugim i veoma zahtevnim. Trajao je devet meseci i uključivao provere, procene i sudska ročišta, dok su socijalni radnici rešavali pitanja starateljstva. Njihova tri sina postepeno su se pripremala za dolazak nove sestrice, dok je par prolazio kroz složen sistem hraniteljstva i usvajanja kako bi bebi obezbedili trajni dom.
Kada je usvajanje konačno završeno na proleće, otkrili su da je biološka majka već izabrala ime za svoju ćerku — Klara.
To je bilo upravo ono ime koje je supruga nosila u srcu još od svoje devetnaeste godine.
Kako bi odali počast ženi koja je svoje poslednje trenutke iskoristila da osigura da njena beba ne ostane sama, dali su detetu puno ime Klara Ana.
Klara sada odrasta okružena ljubavlju i uz tri starija brata koji je pažljivo čuvaju i štite. Jednog dana saznaće istinu o svom dolasku na svet: da je poslednji postupak njene biološke majke bio čin velike žrtve kojim je osigurala da njena ćerka bezbedno pronađe put do porodice pune ljubavi.