Kada je Frank iznenada preminuo dok je u inostranstvu posećivao svoju otuđenu ćerku Katarinu, njegova supruga Dijana, sa kojom je bio u braku četrdeset godina, ostala je kod kuće da tuguje. Katarina je ubedila Dijanu da ne putuje, objašnjavajući da se sve formalnosti i organizacija na licu mesta mogu mnogo lakše obaviti, i obećala da će se pobrinuti za Frankovu kremaciju.
Nekoliko nedelja kasnije, keramička urna stigla je u Dijaninu kuću. Ne znajući za to, Dijana je decenijama ranije obećala Franku da će, kada jedno od njih umre, prosuti njegov pepeo pod starom vrbom pored jezera, na mestu gde su se prvi put upoznali.
Mesec dana kasnije, Dijana je odnela urnu do jezera kako bi ispunila svoje obećanje. Ali kada ju je otvorila, nešto teško i metalno zazvečalo je na dnu i palo u travu.
Bio je to Frankov venčani prsten, za koji je Katarina izričito tvrdila da je kremiran zajedno sa njegovim telom. Kada je Dijana podigla poznati prsten, primetila je svežu gravuru sa unutrašnje strane, koje ranije nikada nije bilo:
„NE VERUJ JOJ.“
Šokirana i uverena da njena pastorka krije nešto zlokobno, Dijana je bez najave sela u avion kako bi se suočila sa Katarinom.
Kada je stigla do Katarinine kuće, zatekla je radnike kako iznose kutije. Frankove stvari još uvek su bile svuda po kući, a jedan dvanaestogodišnji dečak nosio je Frankovu prepoznatljivu bejzbol kapu.
Kada je Dijana u kuhinji suočila Katarinu sa svim što je otkrila, zahtevala je da zna zašto joj Frankov telefon i lične stvari nikada nisu poslati.
Istina je izašla na videlo kada je dečak po imenu Luka nazvao Katarinu „mama“.
Dijana je saznala da je Frank imao tajnog dvanaestogodišnjeg unuka za kojeg je znao već devet godina. Na Katarininu molbu, čuvao je tu tajnu zbog stida i straha.
Frank je poslednje dane svog života proveo pokušavajući da ubedi Katarinu da se vrati kući i kaže Dijani za Luku.
Tokom jedne svađe oko te tajne, Frank je besno otišao kod juvelira i originalnu gravuru na svom prstenu za godišnjicu braka – „ČETRDESET GODINA. I DALJE TI“ – zamenio oštrim upozorenjem o Katarininoj prevari.
Kada je Frank sledećeg jutra iznenada preminuo, Katarina je u panici slagala da je prsten kremiran zajedno s njim, kako bi prikrila godine svojih laži i obmana.
Uprkos dubokom osećaju izdaje koji su u njoj izazvali njen pokojni muž i pastorka, Dijana nije mogla da zamrzi nevino dvanaestogodišnje dete.
Kada ju je Luka pitao da mu priča o njegovom dedi, Dijana je osetila neobičnu povezanost. U dečakovim navikama i izrazima lica prepoznavala je delove Franka.
Shvativši da je Frank pre smrti pokušavao da ponovo okupi svoju porodicu, Dijana je pristala da se Katarina i Luka vrate u njen grad, ali pod jednim strogim uslovom: od tog trenutka mora da postoji potpuna iskrenost i više nikakvih tajni.
Tri nedelje kasnije, Dijana, Katarina i Luka stajali su zajedno pod vrbom pored jezera. Zajedno su prosuli Frankov pepeo po vodi, zatvorili jedno bolno poglavlje i započeli novo kao ponovo ujedinjena porodica.
Dijana je odlučila da zadrži gravirani prsten u svom džepu – složenu uspomenu koja ju je podsećala da ljubav i ljudske mane mogu postojati istovremeno.
Čuvajući uspomenu na svog pokojnog muža i prihvatajući svog novog unuka u svoj život, Dijana je zajedno sa porodicom koju je Frank ostavio iza sebe krenula nazad ka automobilu.