Nakon gubitka svoje supruge Margarete, posle skoro šest decenija zajedničkog života, osamdesetpetogodišnji Harald utopio se u bolnoj tišini. Umesto da mu pruže utehu tokom njegove duboke tuge, njegovo troje odrasle dece, Marko, Jelena i Nikola, ponašali su se udaljeno i nezainteresovano. Bili su opsednuti njegovom kućom, testamentom i budućim nasledstvom, umesto da brinu o njegovom emotivnom stanju.
Razočaran njihovom bezosećajnošću i vođen davno odloženim snom koji je delio sa Margaretom, Harald je odlučio da se zauzme za sebe. Potrošio je veliki deo svoje ušteđevine na luksuzni oldtajmer automobil i počeo da planira putovanja koja su on i Margareta godinama odlagali. Kada su njegova deca saznala za kupovinu, besno su upala u njegovu kuću, optužujući ga da je uništio njihovu finansijsku budućnost i time potvrdila njegove najgore sumnje o njihovoj pohlepi.
Sukob je dramatično eskalirao kada je Harald stavio Margaretinu bisernu narukvicu na kuhinjski sto — komad nakita oko kojeg su se njegova deca bezosećajno svađala tokom sahrane, pored njenog kovčega, optužujući jedni druge za njenu krađu. Nemajući reči od užasa i preplavljeni osećajem krivice, deca su se slomila i priznala da je njihovo ponašanje proizašlo iz panike i straha od promena nakon majčine smrti.
Shvativši da ga njegova deca vide više kao bankovni račun nego kao ožalošćenog oca, Harald je mirno otkrio da je promenio svoj testament. Odlučio je da najveći deo svog preostalog bogatstva preusmeri humanitarnim organizacijama koje je Margareta podržavala tokom života. Jasno im je stavio do znanja da neće ostati potpuno bez nasledstva, ali da više neće dobiti ogroman i nezasluženi finansijski dobitak. Time ih je naterao da se suoče sa sopstvenom sebičnošću i shvate pravu vrednost porodice.
Na kraju, dolazak Haraldovog luksuznog automobila tamnozelene boje postao je prekretnica u njegovom životu. Doneo mu je redak trenutak radosti i smeha kada je stavio Margaretinu bisernu narukvicu u pretinac za rukavice automobila. Umesto da se u poslednjim godinama života povuče iz sveta, Harald je odlučio da konačno prihvati avanture o kojima su on i Margareta oduvek sanjali, ali ih nikada nisu ostvarili.
Time je dokazao da pravi život znači odbiti da nestaneš pre nego što se tvoja sopstvena priča završi.