Amberino mirno popodne prekinuto je kada joj je dostavljač doneo ogroman, neobeležen buket sa tačno 100 žutih ruža, dok je njen suprug Marko bio na poslovnom putu. Iako je u početku bila dirnuta, Amber je ubrzo postala uznemirena, jer joj je Marko uvek kupovao bele ruže, a sam broj cvetova delovao je kao da nosi neku zlokobnu simboliku.
Kada je pažljivije pogledala stabljike, otkrila je tri crvene ruže koje su namerno bile označene i skrivene u sredini buketa – tajanstveni obrazac koji je probudio mračno sećanje na njenog pokojnog oca, bivšeg istražitelja ubistava.
Pošto nije mogla da dobije Marka telefonom, Amber je pozvala policiju. To je dovelo inspektora Nikolu – starog kolegu njenog oca – u njenu kuću, gde je otkrio zastrašujuću vezu sa nerešenim slučajem tri žene koje su nestale pre 22 godine nakon što su primile identične bukete.
Istraga je ubrzo postala još ozbiljnija kada su vlasti otkrile da je Markov poslovni put bio potpuno izmišljen. Pretres njegovog radnog prostora otkrio je skrivene novinske isečke i beleške u kojima su detaljno opisani višedecenijski slučajevi nestalih žena.
Kako se misterija produbljivala, forenzička analiza je pokazala da otisci prstiju na narudžbenici za cveće nisu pripadali Marku, već Aleksu – penzionisanom istražitelju i bivšem partneru Amberinog oca, koga je njen otac nekada potajno sumnjičio.
Inspektor Nikola zaključio je da ruže zapravo nisu bile namenjene Amber, već su predstavljale zamku i upozorenje za Marka. Marko je, koristeći ponovo pronađene beleške njenog oca, tiho istraživao stari nerešeni slučaj kako bi zaštitio Amber.
Policija je na kraju pronašla Aleksa u napuštenoj lovačkoj kolibi i uhapsila ga, čime je 22 godine stara misterija konačno rešena. U međuvremenu, Marko se konačno vratio kući – povređen, iscrpljen, ali živ.
Nekoliko nedelja kasnije, kada su se Amber i Marko ponovo okupili na svojoj verandi, shvatili su istinu: taj jezivi buket cveća nikada nije bio poruka za nju. Bio je to surova, poslednja zamka za čoveka koji se previše približio istini.