Deset godina je Tomas svake nedelje verno nosio bele ruže, ljiljane i lavandu na grob svoje supruge Eveline i time ispunjavao obećanje koje je dao pre nego što mu ju je rak oduzeo. Jednog kišnog jutra njegova dvadesettrogodišnja ćerka Ana preklinjala ga je da ne ide. Tomas je ipak otišao, ali je ostao zatečen kada se, zbog sve jače oluje, ranije vratio kući i na kuhinjskom stolu zatekao potpuno isti buket cveća koji je upravo ostavio na groblju.
Kajem se ispunjena Ana priznala je da ga je pratila, da je u naletu emocija uzela cveće i na kraju mu predala izbleđelu žutu kovertu sa rukopisom njegove pokojne supruge.
Pismo u njoj uzdrmalo je Tomasa do temelja i otkrilo da je deset godina tugovao na pogrešnom grobu. Žena za koju je bio oženjen i s kojom je proveo život zapravo je bila Evelinina sestra bliznakinja Marija. Davno ranije prava Evelina je poginula u saobraćajnoj nesreći, a njena porodica, očajnički želeći da izbegne skandal zbog Marijine vanbračne trudnoće, naterala je Mariju da preuzme Evelinin identitet. Marija je ušla u Evelinin planirani brak i život i čuvala tu tajnu dvadeset tri godine, podižući Anu, koja je biološki njeno dete, ali ne i Tomasovo.
Potreseni istinom, Tomas i Ana su prešli 135 milja da se suoče sa njegovom starijom taštom Thelmom. Thelma je briznula u plač i potvrdila bolnu obmanu, objašnjavajući da je porodica postupila iz straha i stida. U pismu je Marija strastveno priznala da je njen identitet bio prevara, ali da su njena duboka ljubav prema Tomasu i život koji su zajedno izgradili bili potpuno stvarni. Zamolila ga je da ne voli Anu manje samo zato što nemaju biološku vezu.
Kada je Tomas izašao na verandu da obradi ovu ogromnu obmanu, pogledao je svoju drhteću ćerku koja se užasavala mogućnosti da izgubi njegovu ljubav. Setio se njenih grozničavih dana, noćnih mora i godina bezuslovne brige koju su delili, i shvatio da krvne veze ne znače ništa u poređenju sa vezom koju su izgradili. Čvrsto je zagrlio Anu i kroz suze joj obećao da će zauvek ostati njegova ćerka i da ništa neće promeniti njegovu ljubav prema njoj.
Vratili su se kući u tišini, ostavljajući složenu mrežu laži u Thelminoj kući. Sledeće nedelje Tomas je prvi put posle deset godina prekinuo svoju rutinu i odlučio da ne ode na groblje. Dok je stajao u tihoj kuhinji sa Anom, prihvatio je da još ne zna kako da se nosi sa tugom niti da oprosti prevaru, ali da je ljubav prema njegovoj ćerki jedina apsolutna istina.