Sa samo osamnaest godina, Roanu se svet srušio kada mu je policija saopštila da su njegovi roditelji poginuli u tragičnoj nesreći. U kući punoj sedmoro mlađe braće i sestara, dao je sebi trenutni, tihi zavet da će ih držati zajedno. Uprkos svojoj mladosti i nedostatku sredstava, Roan se suočio sa iscrpljujućom sudskom borbom protiv svoje tetke Deni, koja je pokušavala da decu razdvoji i najmlađe uzme pod svoju brigu. Vođen dubokom ljubavlju prema svojoj braći i sestrama, Roan je ubedio sudiju da mu dodeli privremeno starateljstvo, što je započelo trogodišnji, naporni period pun poslova sa strane i žrtvovanja sopstvenog obrazovanja kako bi izdržavao porodicu.
Život je postao beskonačan ciklus računa, iscrpljenosti i teškog tereta odgovornosti. Roan je napustio fakultet i radio svaku moguću smenu, uz podršku samo svoje dobre komšinice, gospođe Dalrimple. Dok se Roan borio da ostane na nogama, tetka Deni je ostala stalna pretnja, neprestano kritikujući njegovu sposobnost da brine o deci i vršeći pritisak da ih se odrekne. Roan je osećao da jedva izdržava, ne znajući da su motivi njegove tetke mnogo mračniji nego što je to bila obična briga za dobrobit dece.
Istina je konačno izašla na videlo kada je najmlađi brat, Benji, pronašao staru fotografiju skrivenu iza kutije sa novogodišnjim ukrasima. Na poleđini fotografije bila je očajnička poruka njihove majke Marijane: „Ako nam se nešto dogodi, ne dozvoli Deni da uzme decu. Naš najstariji, Roan, zna šta treba da radi.“ Ovo otkriće, zajedno sa tajnim dokumentima koje je posedovala gospođa Dalrimple, dokazalo je da su roditelji zaista ostavili nasledstvo i osiguranje koje je tetka Deni pokušavala da prisvoji, predstavljajući Roana kao nesposobnog staratelja.
Naoružan tim dokazima, Roan se vratio na sud da se poslednji put suoči sa svojom tetkom. Sudiji je predao fotografiju i tajnu prepisku, otkrivajući Denin plan da preuzme kontrolu nad porodičnom imovinom. Komšinica, gospođa Dalrimple, svedočila je u Roanovu korist, otkrivši da je majka dece verovala samo Roanu da ih zaštiti. Sudija je brzo odbacio Denin zahtev i obezbedio porodično nasledstvo, osiguravajući da braća i sestre nikada ne budu razdvojeni.
Nakon što je sudska borba dobivena i finansijski teret ublažen kroz pravo nasledstvo roditelja, Roan je konačno pronašao mir. Gospođa Dalrimple je zvanično imenovana njihovim hitnim starateljem, što je Roanu dalo priliku da se konačno vrati studijama. Shvatio je da su njegovi roditelji sve vreme videli njegovu snagu, dok je on tri godine sumnjao u sebe. Porodica je ostala celina, spojena žrtvom jednog brata i dalekovidošću majke.