Napetost u skučenoj trpezariji ključala je mnogo pre nego što je prvo jelo posluženo, gusta magla neizgovorenih zamerki koja je konačno dostigla tačku ključanja. Kada je žena naglo ustala, a njena stolica glasno zaškripala po podu kao fizički udar, zvuk je odjeknuo kroz kuću. Nagnula se preko stola, oči su joj šarale između besa i očajničke povređenosti. „Reci to opet,” oštro je rekla, glas joj je podrhtavao, ali bio oštar. Pre nego što je muškarac stigao i da otvori usta da se odbrani ili odgovori, ona je dohvatila činiju supe ispred sebe. Jednim tečnim pokretom, vođenim čistim impulsom, bacila je vrelu supu pravo u njegovo lice.
Soba je utihnula, osim ritmičnog kapanja tečnosti po stolnjaku. Para se dizala sa njegove kože, ali muškarac nije trgnuo niti viknuo. Sedeo je potpuno mirno trenutak, ruke oslonjene na ivicu stola. Polako, gotovo metodično, podigao je ruku i obrisao oči nadlanicom, uklanjajući peckavu tečnost i vraćajući vid. Nije izgledao besno; izgledao je iscrpljeno, kao da se težina hiljadu takvih trenutaka konačno sručila na njega. Duboko je udahnuo i uperio pogled u nju sa smirenošću koja je bila daleko strašnija od vriska.
Uzeo je salvetu i obrisao obraz, dok se tišina razvlačila do nepodnošljivosti. Ona je stajala, dahćući, čekajući eksploziju koju je očekivala—onu koja bi opravdala njen ispad. Umesto toga, on se blago nagnuo napred, svetlo je uhvatilo vlagu na njegovom čelu. „Nadam se da ti je to bilo dovoljno,” rekao je tihim, praznim glasom. „Jer je to poslednje što ćeš ikada imati priliku da baciš na mene.” Nije čekao reakciju; jednostavno je odgurnuo stolicu sa tihom elegancijom koja je bila u oštrom kontrastu sa njenim prethodnim nasiljem.
Žena je napravila korak unazad, njena hrabrost se trenutno raspršila. Ta jedna rečenica nije bila uvreda niti pretnja; bila je konačnost. Bila je zvuk vrata koja se zaključavaju sa druge strane. Gledala je kako odlazi ka hodniku, njegov korak bio je miran i ritmičan. Nije više bilo vike, niti šta da se dokaže. Shvatanje da je konačno prešla granicu koju ne može da vrati udarilo ju je jače od bilo kog fizičkog udarca. Kada su se ulazna vrata zatvorila uz klik, tišina sobe postala je apsolutna, ostavljajući je samu sa neredom koji je napravila i hladnim ostacima večere koja nikada nije trebalo da se završi na ovaj način.