Smrtnik osuđenik Mladen, čekajući svoje poslednje sate među hladnim betonskim zidovima, izrekao je jednu jedinu želju: da još jednom vidi svog starog psa, jedino utočište koje je imao u svetu. Kada se teška čelična vrata ćelije zaškripala i otvorila, unutra nije ušla samo životinja, već poslednji deo Mladenove izgubljene ljudskosti. Stražari su zauzeli svoja mesta, posmatrajući ovaj emotivni trenutak koji je odstupao od rutine.
Ostarjeli belgijski malinoa, bledog lica, polako je prišao svom vlasniku. Mladen je, drhtavim rukama vezanim lisicama, dodirnuo pseće krzno i počeo da plače, dok su mu se ramena tresla. Za ovog čoveka kojeg su davno napustili porodica i prijatelji, pas je bio poslednji dokaz bezuslovne ljubavi. Svi u prostoriji čekali su da se ovaj tužni oproštaj tiho završi.
Međutim, kada je došlo vreme da stražari izvedu Mladena na izvršenje kazne, dogodilo se nešto što je sve prisutne ostavilo u šoku. Taj mirni i stari pas odjednom se pretvorio u divljeg zaštitnika. Stao je ispred Mladena, nakostrešio se i pokazao zube, režeći tako da je cela tamnica odjekivala. Kao da odbija da prihvati presudu i pokušava da zaustavi smrt.
Čuvari su bili primorani da se povuku; odanost psa nadjačala je i oružje i naređenja. Kada su pokušali silom da ga odvoje, borio se svom snagom, klizeći šapama po podu ne želeći da pusti svog vlasnika. U tom trenutku, lavež koji je odzvanjao hodnicima nije bio samo zvuk životinje, već krik pobune i neraskidive veze.
Na kraju, kada su psa jedva izveli napolje, nad zatvorskim hodnicima zavladala je duboka tišina. Mladen je gledao za svojim psom, a na licu mu se po prvi put pojavio miran osmeh. Iako ga je svet već otpisao, saznanje da je makar jedno biće bilo spremno da se suprotstavi svima zbog njega, dalo mu je snagu da ode u smrt bez straha.