U baršunastim senkama istorijskog Talbott Tavern-a u Bardstownu, Kentucky, vazduh te prošle Noći veštica nije mirisao samo na legende o duhovima. Bio je tu oštar ugriz oktobarskog vetra, utešan, dimni miris BBQ svinjetine koji se širio sa recepcije, i opipljiv osećaj sna koji je konačno sustigao stvarnost.
U centru svega stajala je Amy Slaton, figura u viktorijanskoj čipki i crnom dijademu, koja nije ličila na zvezdu rijaliti programa, već na ženu koja je konačno pronašla svoje utočište. Najupadljiviji detalj dana nije bila „ukleta“ priča tog mesta, već svetleća pink boja njene kose koja je virila ispod vela. Bila je to „posebna boja“ koju je njen verenik Brian Lovvorn želeo, a Amy je nosila kao znak časti.
Za prolaznog posmatrača bila je to ekscentrična modna odluka; za one koji su pratili njen put, bio je to prelep čin ponovnog rađanja. Bio je to most između devojčice iz Dixon-a, Kentucky, koja je nekada osećala da mora da se bori za svaku pažnju, i „šefice supruge“ koja sada zna da je dodatni trud vredan toga.
„Udaja znači da više nisam sama“, rekla je Amy, i moglo se osetiti težinu tih reči. Ovde nije bilo reči samo o venčanju; radilo se o emocionalnom rasterećenju nakon godina srčanih bolova i sumnje u sebe. U Brianu – koji joj je, kako je poznato, zaprosio sa prstenom u obliku skeletne ruke u ukletoj kući – Amy je našla partnera koji smatra njenu „jezivu kompatibilnost“ njenom najvećom supermoći.
Svaki ugao taverne bio je ispunjen „mesecima svuda“ i Amyinim sopstvenim ručno rađenim umetničkim delima, fizičkom manifestacijom žene koja se konačno oseća dovoljno sigurno da bude svoje kreativno, ekscentrično ja. Kada je veče završilo tortom od geode i „posebnim“ prvim plesom, bilo je jasno da ovo nije bila samo zabava. To je bilo obećanje da će se nastaviti ti „srećno do kraja“-dani. Devojčica koja je nekada sanjala samo o zvezdama konačno je pronašla svoj mesec i nikada nije izgledala tako potpuno svoja.