Rano ujutru izašao sam iz kuće sa šoljom kafe u ruci. Nakon noćne kiše, dvorište je bilo vlažno, a vazduh je mirisao na svežu zemlju. Dok sam išao ka kantama za smeće, primetio sam čudnu, ružičasto-braon mrlju na asfaltu. Prvobitno sam pomislio da je neko tu prosuo hranu; izgledalo je kao da je ceo lonac kuvanih špageta ispražnjen na put. Hteo sam samo da prođem pored toga, ali kada sam video da se ta mokra i lepljiva gomila pomera, ukopao sam se u mestu.
Dok sam pokušavao da shvatim šta gledam, telom mi je prošla jeza. Ta čudna „gomila“ se kretala polako, ali kao jedna celina. Izgledalo je kao da diše jednim telom, dok su se tanke niti unutar nje uplitale i stalno menjale mesta. Osetio sam mučninu i ustuknuo korak unazad. Izvadio sam telefon da snimim ovaj jeziv prizor, dok mi je u glavi odzvanjalo samo jedno pitanje: šta bi mogla biti ova živa masa usred mog dvorišta?
Odmah sam uzeo telefon i počeo da pretražujem internet. Kada sam ukucao „živo biće koje liči na špagete a pomera se“, rezultati su me još više šokirali. Ono što sam video nije bilo smeće niti prosuta hrana; bio je to ogroman čvor sastavljen od stotina upletenih kišnih glista. Nakon jake kiše, ostavši bez kiseonika, gliste su se skupile kako bi preživele i formirale ovo pokretno klupko baš ispred mog prozora.
Kada sam ponovo pogledao taj prizor na asfaltu, obuzela me je neopisiva hladnoća. Činjenica da se priroda manifestovala tako blizu mene, u tako čudnom i uznemirujućem obliku, zaista me je potresla. U tom trenutku sam shvatio da čak i najobičnija jutra mogu kriti scene koje čoveka nateraju da protrne i koje mu dugo ne izlaze iz glave. Taj živi čvor glista pokazao mi je najčudniju i najneestetskiju stranu instinkta za preživljavanje.
Nakon tog jutra, svaki put kada izađem u dvorište, mnogo pažljivije gledam gde gazim. Jer, ponekad usred svakodnevne rutine, u trenutku kada se najmanje nadate, možete naići na iznenađenje koje vas podseti da je svet mnogo drugačiji, a ponekad i strašniji nego što se čini. Sada znam istinu koja stoji iza tog prizora nalik na špagete, i to saznanje je običan odlazak do kante za smeće pretvorilo u nezaboravnu uspomenu ispunjenju jezom.