Kada su se teška metalna vrata zatvora zatvorila jedna za drugima, za bivšeg načelnika bolnice nije počela samo sloboda, već život ispunjen neizvesnošću. Iako su mu godine robije ukrale mladost, veština njegovih hirurških ruku i dalje je bila tu. Hodajući pored puta jednog hladnog i vlažnog zimskog dana, video je kako automobil probija bankinu i uleće u reku. Bez oklevanja je skočio u ledenu vodu; u poslednjem trenutku uspeo je da izvuče trudnu ženu koja se bespomoćno koprcala u vozilu koje je tonulo.
Kada su stigli do obale, ženi su počeli trudovi. Kao bivši lekar, intervenisao je uz svu svoju profesionalnost; ni godine zatvora ni prodorna hladnoća nisu ga mogle sprečiti. Usred puta, u blatu i snegu, na svet je došla zdrava beba. Dok je hitna pomoć dolazila po ženu, zahvalna majka mu je doviknula adresu: „Ako nemaš gde, idi tamo! Ključ je ispod cigle pored verande.“
Kada je bivši doktor, Nikola, nakon sati hodanja stigao na datu adresu, ostao je skamenjen pred prizorom koji ga je dočekao. Ispred njega nije bila napuštena koliba, već veličanstveno imanje na kojem je vreme kao da je stalo. Pronašao je ključ ispod navedene cigle i ušao unutra, gde je njegovo iznenađenje samo poraslo; kuća je bila besprekorno čista, sav nameštaj nov i spreman za upotrebu. Sve je bilo tako savršeno postavljeno, kao da je neko godinama čekao baš njegov dolazak.
Pet dana kasnije, ispred vrata se zaustavio automobil. Bila je to žena kojoj je spasio život. Ušla je sa bebom u naručju i rekla: „Ovo je bila kuća moje porodice. Otkad sam ih izgubila, nisam mogla da kročim ovde. Kuća je bila spremna, ali prazna.“ Nikola je ćutke slušao dok je žena na sto spustila svežanj dokumenata i prave ključeve. „Da nije bilo tebe, ni ja ni moj sin ne bismo bili živi. Ova kuća je sada tvoja; ne privremeno, već zauvek.“
Kada ju je Nikola upitao zašto to čini, njen odgovor je bio jasan: „Zato što si nas spasio. Sada želim da ne samo preživiš, već da zaista počneš da živiš.“ Čovek koji je godinama bio izopšten iz društva i koji je izgubio sve, zahvaljujući jednom nesebičnom dobrom delu povratio je ne samo dom, već i dostojanstvo i veru u svoj poziv. Od tog dana, ta kuća nije bila samo sklonište, već simbol ponovnog rođenja.