Vraćajući se s posla, svratio sam do komšijskog Maxija da uzmem par namirnica za večeru. Kao i obično, radi praktičnosti, odabrao sam pakovanje zamrznutog povrća; bila je to mešavina graška, kukuruza i boranije. Pakovanje je bilo potpuno zatvoreno, bez ikakvih oštećenja i delovalo je sasvim sveže. Otišao sam kući, ušao u kuhinju i, ne sluteći šta me čeka, stavio tiganj na šporet.
U trenutku kada sam otvorio kesu i krenuo da sipam povrće u tiganj, pažnju mi je privukao jedan komad koji je izgledao drugačije od ostalih. Boja mu je bila bleđa u odnosu na ostalo povrće, a oblik prilično grub i krupan. Prvobitno sam pomislio da je to neki koren pasulja ili tvrda stabljika koja je zalutala tokom proizvodnje. Da bih shvatio o čemu se tačno radi, nagnuo sam se i pažljivije pogledao u kesu.
Onog trenutka kada sam shvatio da to što vidim nije povrće, prosto sam se skamenio. Pomoću kašike sam razmaknuo povrće i ugledao male udove koji su podsećali na prste šake. Odmah zatim, među komadićima leda, pojavila se silueta glave. Bila je to mala, potpuno smrznuta i ukočena žaba. Bilo je očigledno da se smrznula zajedno sa povrćem i da je tamo dospela slučajno tokom mašinske berbe na njivi.
Trebalo mi je vremena da se oporavim od šoka. Da nisam proverio kesu i da sam je direktno istresao u vreli tiganj, sve bi bilo mnogo strašnije. Žaba je bila upakovana zajedno sa povrćem tokom procesa brzog zamrzavanja i tako je nedeljama stajala na polici u marketu. Nakon ovog događaja, istražio sam procese proizvodnje smrznute hrane i saznao da industrijske mašine za berbu ponekad mogu povući i ovakva mala stvorenja sa sobom.
Posle ovog događaja, moje kuhinjske navike su se potpuno promenile. Sada, čak i kada kupujem brendove kojima najviše verujem, obavezno detaljno proverim sadržaj pre nego što smrznuti proizvod stavim na tanjir ili u tiganj. Sada dobro znam da se nikada ne može predvideti šta može izaći iz naizgled savršenog i zatvorenog pakovanja.