Naš mačak je oduvek spavao u spavaćoj sobi, u svom ćošku pored zida. Bio je veoma mirna i pametna životinja, nikada nas nije uznemiravao. Međutim, u poslednje vreme primetila sam čudnu promenu u njegovom ponašanju. Danju je bio umiljat i pitom kao i obično, ali noću kao da uopšte nije spavao. Kada bih se probudila usred noći, prizor dva oka koja nas fiksiraju u mraku bacao bi me u jezivu neizvesnost. Sedeo bi tik uz moj jastuk i posmatrao nas bez treptanja.
Situacija je postala toliko zastrašujuća da sam ga na kraju odvela kod veterinara. Doktor je nakon pregleda rekao: „Zdravlje mu je sasvim u redu, možda je samo pod stresom ili mu je dosadno.“ Taj odgovor me nije zadovoljio jer ti pogledi koje sam osećala nisu bili nimalo normalni. Želela sam da tačno saznam šta se dešava u sobi dok spavamo. Nemajući drugog izbora, odlučila sam da postavim kameru sa noćnim snimanjem direktno usmerenu ka našem krevetu.
Sledećeg jutra, kada sam sela za kompjuter da pogledam snimke, prvo sam se skamenila, a onda od šoka nisam znala šta da radim.
Na snimcima je sve bilo kristalno jasno: ubrzo nakon što bismo zaspali, mačak bi ustao i prišao nam. Ali ono što je bilo najiznenađujuće – njegova meta nisam bila ja, već moj muž Marko. Oko sat vremena stajao bi nepomično kao statua i gledao Marka u lice. A onda bi počeo glavni događaj.
Onog trenutka kada bi Marko počeo da hrče, mačak bi smireno pružio šapu, stavio je direktno na Markova usta i držao je tu sve dok hrkanje ne prestane. Čim bi zvuk prestao, on bi se sa velikim ponosom vratio na svoje mesto i mirno utonuo u san.
Dok sam gledala snimak, nisam mogla da prestanem da se smejem. Ispostavilo se da je moj jadni mačak samo bio iznerviran muževljevim glasnim hrkanjem. Oni fiksirani pogledi koji su nas plašili tokom noći nisu bili priprema za napad, već deo operacije uvođenja tišine. Pošto nije mogao da podnese prekid sna, razvio je sopstvenu „metodu ućutkivanja“. Zatvarajući muževljeva usta, zaustavljao je hrkanje i tako sebi obezbeđivao mir.
Od tog dana, onaj misteriozni strah koji smo osećali prema mačku zamenila je velika radost. Sada znamo da red u našoj spavaćoj sobi noću ne održava tehnološka kamera, već mačak koji voli svoj san. Marko i dalje spava kao zaklan, nesvestan ovog malog dlakavog čuvara koji mu stopira hrkanje. Život ponekad čak i iza najstrašnijih trenutaka može da sakrije ovako smešne i nevine istine.