Vera, 72-godišnja konobarica u malom srpskom mestu, posmatra svoju kafanu kao nešto mnogo više od posla; ona je sidro njenog života i mesto gde je upoznala svog pokojnog supruga Jovana. Poznata po tome što svakog gosta tretira kao posetioca u sopstvenoj kuhinji, Verino strpljenje je stavljeno na test kada se pojavila mlada influenserka po imenu Sara. Sara je provela čitav obrok strimujući uživo za svoje pratioce, žalila se na besprekornu hranu i tretirala Veru kao „komad nameštaja“. Vrhunac drskosti bio je kada je Sara odbila da plati račun od 12.000 dinara, tvrdeći da je Vera bila „neljubazna“ i da restoran ne zaslužuje njenu reklamu, pre nego što je izašla ne ostavivši ni dinar.
Vera je odbila da pusti da ova prevara prođe nekažnjeno i udružila se sa Stefanom, mlađim konobarom koji ima motor, kako bi povratila dug. Pratili su Saru ulicama centra grada i zaustavili se tik pored nje dok je još snimala svoj „vlog“. Verin uporan, učtiv, ali čvrst zahtev za novac uništio je Sarin pažljivo kreiran onlajn imidž i pretvorio njenu „estetiku starinske kafane“ u javnu lekciju o odgovornosti. Potera se preselila sa trotoara u lokalnu prodavnicu, gde se Vera čuveno pojavila u pozadini Sarinog strima, držeći paradajz i tražeći isplatu računa.
Potera se nastavila neumoljivom preciznošću dok su Vera i Stefan pratili Saru do prodavnice obuće, kafića i na kraju do parka. Svaki put kada bi Sara pomislila da je pobegla „luđoj babi“ i počela da snima svoj „zen“ sadržaj, Vera bi se mirno pojavila da je podseti da račun još uvek nije plaćen. Pat pozicija je dostigla vrhunac u lokalnom joga studiju. Usred uživo strimovane poze „ratnik dva“, Sara je bila smrtno osramoćena kada je shvatila da Vera savršeno oponaša njenu pozu, dok maše neplaćenim računom kao zastavom ispred cele grupe.
Poražena društvenim pritiskom i Verinom čistom upornošću, Sara je konačno gurnula novac Veri u ruku, samo da bi se ova potera, koja je podsećala na „horor film“, konačno završila. Vera je iskoristila priliku za poslednju lekciju: nepoštovanje nikome ne daje pravo na besplatan obrok, bez obzira na broj pratilaca na internetu. Po povratku u kafanu, Veru su menadžer i stalni gosti dočekali kao heroja. Na njeno iznenađenje, snimci njene potere postali su viralni i doneli joj lokalnu titulu „Šerif za poštovanje“, jer se zauzela za sve radnike u uslužnim delatnostima.
U nedeljama koje su usledile, kafana je doživela navalu mušterija koji su želeli da ih usluži legendarna Vera. Sara je na kraju objavila javno izvinjenje o tome kako je naučila lekciju o poniznosti, dok Vera nastavlja da nosi ručno izrađenu značku „Šerif za poštovanje“ na svojoj kecelji. Ovo iskustvo je dokazalo da godine nisu omekšale Veru; one su joj jednostavno dale decenije vežbe u tome kako da se suoči sa ljudima s dostojanstvom i odlučnošću. U svom malom gradu, Vera je jasno stavila do znanja da se jelovnik može menjati, ali da je poštovanje jedina stvar koja nikada nije opciona.