Nakon dvanaest zajedničkih godina, Jelena je ostala bez teksta kada je njen suprug Bojan odjednom počeo da insistira na tome da porodica krene u crkvu – što je bila drastična promena u odnosu na njihov dosadašnji svetovni način života. Bojan je tvrdio da mu je potreban duhovni „reset“ kako bi se izborio sa stresom na poslu, i nedeljama je igrao ulogu posvećenog porodičnog čoveka, klimajući glavom tokom propovedi i družeći se sa vernicima. Međutim, fasada se srušila jedne nedelje kada mu se Jelena prišunjala u crkvenom dvorištu i prisluškivala potresan razgovor između Bojana i žene po imenu Rebeka. Bojan ju je preklinjao, priznajući da je svoju ženu i ćerku doveo na službu samo kao statistre, kako bi Rebeki pokazao „savršenu porodicu“ koju je izgubila kada ga je odbila pre mnogo godina.
Zgrožena otkrićem da je njen brak zloupotrebljen kao alat za manipulaciju, Jelena je potražila neosporne dokaze pre nego što ga je suočila sa istinom. Sledeće nedelje obratila se Rebeki, koja joj je otkrila uznemirujuću stvarnost: Bojan ju je uhodio još od srednje škole, selio se kroz razne gradove i menjao svoj život samo da bi je pratio. Rebeka je pokazala Jeleni godine neodgovorenih, opsesivnih poruka, uključujući i nedavnu fotografiju crkvene table, uz koju je Bojan priznao da ju je pronašao preko društvenih mreža. Jelena je sa užasom shvatila da čitav njen desetogodišnji brak nije bio partnerstvo, već predstava režirana da bi se zadivila žena koja nije želela ništa sa njim.
Izdaja je prevazilazila običnu preljubu; Jelena se osećala „upotrebljeno“ i shvatila je da je svaki praznik, svaki osmeh i svaki zajednički uspeh bio lažni čin u Bojanovoj dugogodišnjoj fantaziji. Videla je da Bojan nije jednostavno želeo drugu ženu – želeo je da iskoristi svoju sadašnju porodicu kao oružje kako bi izazvao ljubomoru kod svoje srednjoškolske opsesije. Saznanje da je i njihova ćerka Tara korišćena kao pion u ovom „stalskerskom“ ponašanju, pretvorilo je Jeleninu tugu u hladnu, nepokolebljivu rešenost da zaštiti svoje dete od tako toksičnog okruženja.
Kada je Jelena konačno suočila Bojana sa istinom, njegova reakcija se promenila od poricanja do zastrašujuće slabe odbrane. Pokušao je da svoju decenijsku opsesiju odbaci kao „staru priču“, iako je Rebeki slao poruke samo par dana ranije. Njegov glavni argument bio je da se „ništa nije desilo“ jer ga je Rebeka odbila – pritom uopšte nije shvatao da je izdaja ležala u njegovoj spremnosti da izda svoju porodicu onog trenutka kada ga je njegova fantazija pozvala. Dok je posmatrala kako njegova maska šarma puca i otkriva blesak besa, Jelena je shvatila da je čovek za koga je verovala da ga poznaje zapravo stranac koji ljude posmatra kao objekte, a ne kao voljena bića.
Jelena nije oklevala da okonča brak; obavestila je Bojana da su papiri za razvod na putu, odbijajući da dozvoli Tari da odrasta verujući da je njegova vrsta „ljubavi“ prihvatljiva. Postalo joj je jasno da, iako ne može da izbriše deset godina koje je provela kao rekvizit u njegovoj pozorišnoj predstavi, može da kontroliše budućnost za sebe i svoju ćerku. Na blagoj svetlosti Tarine noćne lampe, Jelena je osetila kako osećaj mira zamenjuje njeno poniženje, znajući da nikada više neće dozvoliti da ona ili njeno dete budu korišćeni za jurenje tuđih senki.