Muž je lagao svoju ženu i otišao na odmor sa ljubavnicom, ni ne sluteći da njegova supruga odavno zna za njegove afere. Ovakav protivudarac nije mogao ni da zamisli.
Marko je nedeljama živeo u tihom iščekivanju. Pedantno je planirao tajno putovanje sa svojom mladom ljubavnicom: izabrao je sunčano letovalište na obali, rezervisao romantičan smeštaj za dvoje i sakrio putna dokumenta u automobilu, duboko ispod gomile fascikli. Za svoju suprugu pripremio je lažni dopis o navodnom službenom putu.
Uveče je došao kući glumeći iscrpljenost.
Jelena je odavno sumnjala. Intuitivno je osećala da ga ne okupira posao, već druga žena. Ali dokaza do te večeri nije imala.
Usred noći, nakon što je Marko zaspao, tiho se ušunjala u garažu. Svetlošću mobilnog telefona pretražila je auto. Nije potrajalo ni minut dok nije pronašla ono što je tražila: pažljivo presavijene karte za dve osobe – a ime ljubavnice stajalo je jasno ispisano kao ime drugog putnika.
Jelena je zastala, kao skamenjena. Zatim je polako i mirno izdahnula. Vratila se u kuću i dugo sedela sama u kuhinji, ne izgovarajući ni reč.
Mogla je da vrišti. Mogla je da mu izbaci stvari kroz prozor ili da pozove ljubavnicu. Ali odlučila se za nešto drugo. Do jutra je imala plan koji će Marka potpuno zateći.
Izvadila je kesu brašna, podelila ga u nekoliko malih providnih kesica sa zip zatvaračem i pažljivo ih zatvorila. Paketići su izgledali sumnjivo – taman dovoljno da izazovu pitanja, ali su bili potpuno bezopasni. Te kesice je sakrila duboko među Markove stvari u koferu.
Na dan polaska, Marko je bio u odličnom raspoloženju. Pored njega je koračala njegova ljubavnica, potpuno opuštena. Oboje su bili bezbrižni.
Međutim, kada je kofer prošao kroz kontrolu, odjednom se oglasio alarm. Radnici obezbeđenja su razmenili poglede i prišli Marku. Jedan službenik ga je ljubazno zamolio da pođe u odvojenu prostoriju.
Ljubavnica se uznemirila.
„Šta se dešava?“, upitala je uplašeno.
„Samo rutinska provera“, odgovorio je jedan od službenika mirno.
Marko ih je pratio opušteno. Bio je siguran da su u njegovom koferu samo kupaće gaće, majice i sandale. Ali, kada je kofer otvoren i kada je radnik obezbeđenja izvukao nekoliko kesica sa belim prahom, Marko je osetio kako mu se grlo suši.
„Šta je ovo?“, upitao je službenik oštro.
„Ja… ja nemam pojma!“, zamucao je Marko.
Usledili su dugi sati ispitivanja. Stalno su postavljali ista pitanja. Proveravali su dokumenta, kontaktirali stručnjake, pretražili svaki kutak njegovog prtljaga. Ljubavnica ga je neprestano zvala, pa sve ređe. Na kraju je prestala i odletela sama.
Nakon mnogo mučnih sati, ušao je stručnjak.
„Testirali smo prah. To je… obično pšenično brašno.“
Službenici su se pogledali, ovog puta iznervirani.
„Možete da idete, gospodine. Ipak, vaš avion je u međuvremenu poleteo.“
Marko je napustio prostoriju sa koferom u ruci. Pokušao je da dobije ljubavnicu, ali ona više nije odgovarala. Put do kuće činio se beskonačnim.
Kada je otvorio ulazna vrata, osetio je kako mu srce tone u ambis. Kuća je bila prazna. Jelena je uzela decu i otišla.