Lela je oduvek verovala da je baka njenog muža, Elenora, bila žena sa jednostavnim, bezazlenim tajnama – sve dok jedna želja na samrtnoj postelji nije promenila sve. U svojoj poslednjoj noći, Elenora je preklinjala Lelu da iskopa kutiju ispod stare jabuke u bašti, obećavajući da će sadržaj objasniti „celu istinu“ o njenom mužu Kosti. Nakon što je Elenora preminula, a Kosta otišao na misteriozno poslovno putovanje, Lela je iskopala zarđalu metalnu kutiju u kojoj su se nalazili Kostin pravi izvod iz matične knjige rođenih, papiri o starateljstvu i hrpa neotvorenih pisama od žene po imenu Marija. Dokumenti su otkrili potresnu stvarnost: Kosta kao dete nije bio siroče, već je vođen kao žrtva „navodnog napuštanja“.
Zbunjena i očajnički tražeći odgovore, Lela se obratila društvenim mrežama i komšijama, te otkrila da je Marija zapravo Kostina biološka majka. Prema rečima meštana, Elenora je decenijama presretala Marijina pisma i vraćala ih pošiljaocu, čime je tu ženu praktično izbrisala iz Kostinog života. Kada se Kosta vratio kući i zatekao Lelu sa dokumentima, priznao je da je istinu oduvek znao, ali je branio Elenorine postupke. Tvrdio je da ga je majka u dobi od dve godine ostavila kod dadilje sa porukom, a da ga je Elenora „spasila“ tako što ga je primila i prekinula svaki kontakt sa ženom koja ga je dala.
Ovo saznanje izazvalo je gorku konfrontaciju između supružnika. Lela je tvrdila da je Marijin odlazak bio tragičan, ali da je Elenora prešla granicu time što je izolovala Kostu i ignorisala Marijine decenijske pokušaje da stupi u kontakt. Elenorinu „zaštitu“ videla je kao vid kontrole koji je Kostin čitav identitet izgradio na laži. Kosta je, međutim, ostao strastveno lojalan ženi koja ga je odgajila, videći u Mariji ništa više do stranca koji ga je odbacio. Napetost je dostigla vrhunac kada je Kosta postavio Leli ultimatum: ili će pustiti tu priču ili mora da ode. Lela je izabrala istinu umesto braka zasnovanog na ćutanju, spakovala stvari svojih ćerki i iselila se.
Konflikt je kulminirao tri nedelje kasnije na ostavinskoj raspravi nakon Elenorine smrti, kojoj je Marija prisustvovala po prvi put. Advokat je otkrio surovu završnu klauzulu: Kosta će naslediti imovinu samo ako potpiše pravnu izjavu kojom formalno poriče da Marija ima bilo kakvo porodično pravo na njega. Bio je to Elenorin poslednji pokušaj da kontroliše narativ i iz groba. Lela se oglasila usred rasprave, nazivajući nasledstvo pre „sredstvom ucene“ nego dokazom ljubavi. Iako bi taj novac pomogao njihovoj porodici, odbila je da dozvoli da njen muž izbriše sopstvenu istoriju zbog vlasničkog lista nad kućom.
Na kraju, Kosta je odbio da potpiše papire, zbog čega je nasledstvo ostalo blokirano, ali još uvek nije mogao da natera sebe da prizna biološku majku. Lela je ostala razdvojena od njega, fokusirajući se na podizanje svojih ćerki u domu gde se iskrenost cenila više od udobnih tajni. Kada se poslednji put vratila do jabuke, shvatila je da su Elenorini postupci bili vođeni strahom od gubitka pre nego istinskom ljubavlju. Lela je napustila staru kuću sa čvrstom odlukom: nikada više neće učestvovati u lažima koje štite tuđe ćutanje, čak i ako to znači da život mora graditi potpuno iznova.