Nakon smrti Ružičine majke, njen otac je doneo šokantnu odluku da u njihov zajednički dom useli svoju svastiku, Andrijanu. Sa devetnaest godina, Ružica je bila primorana da prihvati novu porodičnu dinamiku koja joj je delovala duboko pogrešno, naročito jer je otac odbacivao njene brige tvrdeći da je premlada da bi razumela. Dok je Andrijana u početku glumila brižnu tetku, njeno ponašanje bi se drastično promenilo čim bi otac napustio prostoriju. Postajala je verbalno nasilna, nazivala Ružicu „beskorisnom“ i raznim pogrdnim imenima, pa čak i klevetala njenu pokojnu majku – dok je pred verenikom uvek nosila masku ljubaznosti.
Situacija je postala fizički opasna tokom jedne zimske oluje, kada je Andrijana naterala natovarenu Ružicu da obavlja kupovinu po zaleđenim trotoarima. Ružica je doživela težak pad koji je rezultirao prelomom ruke i noge, ali Andrijana nije pokazala ni trunku kajanja. U bolnici joj je čak prosiktala da je taj njen „teatar“ neće osloboditi obaveza oko pripreme venčanja. Kada se Ružica vratila kući, očev nedostatak empatije bio je odraz Andrijanine hladnoće; samo joj je prebacio da je bila neoprezna. Očajna, Ružica je pozvala svoju baku, koja je obećala da će ubrzo stići i prirediti „proslavu“ koja će isterati istinu na videlo.
Na dan probne večere, baka je izvela grandiozan i bizaran nastup: u kuću je dovela tri profesionalna klovna i brdo cirkuske opreme. Kada je zbunjeni i besni par zatražio objašnjenje, baka je oštro primetila da je poklon prikladan, jer je njen sin ionako pretvorio svoj život u cirkus. Ova teatralna intervencija je razbila tenziju i pružila Ružici priliku da konačno kaže svoju istinu. Uz bakinu podršku, ispričala je svaku uvredu, emocionalnu manipulaciju i zanemarivanje koje je trpela dok je bila povređena.
Suočena sa optužbama, Andrijana je odmah pokušala sa „gaslajtingom“; tvrdila je da je Ružica zlobna lažljivica i zahtevala „dokaze“ za zlostavljanje. Međutim, baka je zaobišla potrebu za dokazima postavivši situaciju kao moralnu prekretnicu za svog sina. Postavila mu je snažan ultimatum: može da bira da li će verovati ženi kojom želi da se oženi ili ćerki koju je odgajao – onoj koja je u gipsevima sedela pred njim. Jasno mu je stavila do znanja da bi izbor Andrijane značio gubitak i ćerke i majke zauvek.
Na kraju, otac je izabrao svoju ćerku, otkazao venčanje i naterao Andrijanu da pokaže svoje pravo, neuračunljivo lice pre nego što je besno nestala iz njihovih života. Iako se „cirkus“ završio raskinutom veridbom, on je označio početak dugog procesa isceljenja za porodicu. Tek nakon što je Andrijana otišla, otac je konačno priznao svoj neuspeh u tome što je nije zaštitio i uputio joj iskreno izvinjenje. To je omogućilo Ružici da se, nakon mnogo godina, ponovo oseća sigurno u sopstvenom domu. Iako su fizički i emocionalni ožiljci ostali, bakina intervencija je osigurala da krug zlostavljanja bude trajno prekinut.