Kada je Nikola sa 15 minuta zakašnjenja ušao u potpuno tihu kuću, znao je da nešto nije u redu. Obično je prilaz bio haotična scena razbacanih rančeva i crteža kredom, ali dvorište je bilo prazno, a svetlo na terasi ugašeno. Unutra je zatekao hladnu šerpu makarona sa sirom na šporetu i zbunjenu bebisiterku koja je čuvala njegove ćerke bliznakinje. Devojčice su mu zadale srceparajući udarac: njihova majka Jelena ih je zagrlila „za zauvek“ i otišla sa koferima; ostavila je poruku koja je Nikolu zagonetno uputila da odgovore potraži kod svoje majke.
Vođen mešavinom panike i sumnje, Nikola je odveo devojčice kod svoje majke Zorice. Godinama je Zorica bila dominantna figura u njihovim životima, stalno kritikujući Jelenin način vaspitanja i mešajući se u njeno psihološko lečenje. Prilikom suočavanja, Zorica je glumila zabrinutost, predstavljajući Jelenu kao „krhku“ i „labilnu“. Međutim, Nikola je u fioci majčinog pisaćeg stola otkrio skriveni dosije sa zahtevima za „hitno starateljstvo“. Na svoj užas, shvatio je da je njegova majka falsifikovala njegov potpis na dokumentima dizajniranim da Jeleni oduzmu roditeljska prava u slučaju da ikada doživi slom – slom koji je Zorica aktivno provocirala.
U periodu koji je usledio, Nikola je pronašao Jelenin tajni dnevnik koji je dokumentovao godine emocionalnog zlostavljanja i izolacije od strane njegove majke. Zapisi su otkrili kako je Zorica prisvajala Jelenine terapije i manipulisala njome dok je nije ubedila da je neuspešna majka. Shvativši da je njegovo sopstveno ćutanje dozvolilo ovoj toksičnosti da procveta, Nikola je odmah pokrenuo pravni postupak. Prekinuo je svaki kontakt sa majkom, zabranio joj pristup deci i prijavio falsifikovana dokumenta advokatu, konačno stavivši bezbednost svoje žene ispred majčine kontrole.
Kada je Nikola konačno dobio Jelenu telefonom, razgovor je bio prožet dubokim žaljenjem. Izvinio se što nije prepoznao razmere surovosti svoje majke i što je Jelenin „režim preživljavanja“ pogrešno protumačio kao običnu iscrpljenost. Iako je Jeleni laknulo kada je čula da se on konačno suprotstavio Zorici, objasnila je da još uvek ne može da se vrati kući. Trebalo joj je vreme daleko od traume kako bi ponovo pronašla verziju sebe koja je postojala pre manipulacije – ne kao „ljušturu“ osobe, već kao zdravu majku i suprugu.
Tri dana kasnije, stigao je mali paket sa poklonima za bliznakinje i Jeleninom fotografijom na kojoj se smeši na plaži. Iako je i dalje bila odsutna kako bi nastavila svoj put izlečenja, njena poruka je izražavala nadu u buduće ponovno ujedinjenje. Nikola je prihvatio ovu novu stvarnost sa novostečenim osećajem posvećenosti. Obećao je sebi da će biti stabilan oslonac koji je njegovim ćerkama potreban, ostavljajući svetlo na terasi da gori kao simbolično obećanje da će biti tu da poželi Jeleni dobrodošlicu kući, kad god ona bude spremna za povratak.