Ana je verovala da je njen život sa Markom stabilan. Nakon skoro devet zajedničkih godina, tokom kojih su izgradili dom i pripremali se za svoje prvo dete, mislila je da je najteži deo – sama trudnoća – skoro gotov. Međutim, u 35. nedelji trudnoće, čovek koga je volela pojavio se u njenoj bolničkoj sobi, sa suzama u očima i molbom koja je uništila njen svet: tražio je DNK test pre nego što se beba uopšte rodi.
Mesecima je Ana prolazila kroz tretmane plodnosti, besane noći i emocionalni teret, uvek verujući da joj je Marko partner u svakom smislu. Ali u tom trenutku, njegova sumnja delovala je kao izdaja. Čovek koji ju je nekada držao za ruku dok je plakala i slavio svaki zajednički uspeh, sada ju je optuživao za neverstvo. Njegove reči su pogodile duboko, ostavljajući Anu slomljenu i besnu.
Donela je odluku. Pozvala je svoju sestru Saru, spakovala torbu za porodilište i ostavila Marka. Iza sebe je ostavila poruku, svoj venčani prsten i jasno objašnjenje: podnosi zahtev za razvod. Zaštitu sebe i svoje nerođene ćerke Lene stavila je na prvo mesto. Prvi put nakon više meseci, osećala se sigurno u sestrinu zagrljaju.
Kada se Lena rodila, Ana ju je čvrsto držala, diveći se njenom savršenom licu. A onda se Marko vratio – ponizan, pokajnički nastrojen i spreman da ponovo dokaže svoju vernost. Nije tražio oproštaj rečima, već ga je pokazivao delima: ostao je uz Anu, brinuo se o Leni i polako, strpljivo, ponovo gradio srušeno poverenje.
Tri meseca kasnije, Ana i Marko su počeli ponovo da žive zajedno – ne da bi nastavili tamo gde su stali, već da bi počeli iznova. Oluja je oduvala sve što je bilo slabo i ostavila nešto jače: ljubav koja preživljava najgore trenutke, izgrađenu na poniznosti, praštanju i nepokolebljivoj posvećenosti. Nastavili su da se bore jedno za drugo – birajući, uprkos svemu, ljubav.