Erikov i Jelenin decenijski put ka roditeljstvu bio je obeležen osmogodišnjom borbom sa neplodnošću i bolom nakon dva spontana pobačaja. Na kraju su se okrenuli usvajanju i upoznali Milicu, osamnaestogodišnju devojku u teškoj životnoj situaciji, koja je osećala da svom novorođenčetu ne može da pruži stabilan život. Par je odveo bebu Teodoru kući i iskusio onaj „iscrpljujući i prelepi“ prvi mesec o kojem su oduvek sanjali. Međutim, njihova radost se pretvorila u užas kada su primili imejl u kojem je Milica najavila da će iskoristiti svoje zakonsko pravo da povuče saglasnost unutar zakonskog roka od 30 dana.
Kriza se pogoršala kada se Milica pojavila na njihovim vratima – ali ne zbog iznenadne majčinske veze. Otkrila je proračunat motiv: tražila je 15.000 evra u gotovini kako bi „jednostavno nestala“. U suštini, Milica je pokušala da proda svoja roditeljska prava, tretirajući Teodoru više kao finansijsku imovinu nego kao dete. Bez njenog znanja, Erikov kućni sigurnosni sistem i njegov telefon zabeležili su ceo razgovor, snimivši pokušaj ucene u visokoj audio i video rezoluciji. Ovi dokazi su situaciju pretvorili iz običnog spora oko usvajanja u krivično delo „trgovine decom“.
Pravna bitka koja je usledila bila je iscrpljujuća i protezala se kroz nekoliko meseci ispunjenih ročištima. Milica je pokušala da preokrene priču, tvrdeći da je par pokušao da je potplati, ali digitalni snimci su dokazali da je ona bila agresor. U pravu o usvojenju, standard „najboljeg interesa deteta“ je od najveće važnosti. Kada je sudija pregledao dokaze o Miličinom pokušaju ucene, fokus se pomerio sa njenih bioloških prava na njenu podobnost kao staratelja. Sud je odlučio da njen pokušaj da ljudski život pretvori u robu predstavlja fundamentalno kršenje roditeljske odgovornosti.
Sudija je na kraju doneo konačnu presudu kojom su Miličina prava trajno prekinuta, obrazlažući to njenim pokušajem da uceni par. Teodora je sada zakonski i zauvek pripadala njima. Za Jelenu, pobeda je bila kraj „oluje koja ih je skoro slomila“ i potvrda da je njen status majke definisan njenom posvećenošću, a ne samo biološkom vezom. Par je shvatio da, iako je zakon Milici u početku nudio rupu da nanese štetu, njihova proaktivna dokumentacija je spasila njihovu porodicu od raspada.
Danas porodica živi bez senke sudskog spora, iako sećanje na ono „jako kucanje na vrata“ ostaje podsetnik na njihovu otpornost. Erik i Jelena uživaju u svakoj neprospavanoj noći i svakom napretku sa dubokim osećajem zahvalnosti. Dokazali su da je roditeljstvo čin – obaveza da se boriš kroz strah kako bi sačuvao one najranjivije. Teodora raste u domu gde je duboko željena, uz roditelje koji su krenuli u rat kako bi osigurali da ona ostane upravo tamo gde i pripada.