U mirnom prigradskom naselju, osmogodišnji Nikola pretvorio je svoje dvorište u maštovitu galeriju Sneško Belića. Svakom od njih dao je ime i ophodio se prema njima kao prema kolegama s posla. Međutim, ovu zimsku bajku uporno je kvario njihov komšija, gospodin Stojanović – čovek čije je hronično namrgođeno lice savršeno pristajalo njegovoj navici da automobilom „seče“ ugao Nikolinog travnjaka kako bi uštedeo nekoliko sekundi pri povratku kući. Uprkos višestrukim ljubaznim molbama Nikoline majke da poštuje njihov posed i detetov trud, Stojanović je nadmeno tvrdio da će „deca to preboleti“ i namerno gazio jednu po jednu ledenu kreaciju svojim gumama.
Psihološki teret za Nikolu bio je očigledan; prošao je kroz faze suza i stoičkog stezanja zuba, dok konačno nije odlučio da svoje granice mora učiniti „fizičkim“ kada već njegove reči niko ne sluša. Kada ga je majka upitala za njegov tajanstveni novi „plan“, dečak ju je samo uverio da ne želi nikoga da povredi; želeo je samo da uništavanje prestane. Statistički gledano, sporovi oko granica poseda čine skoro 25% građanskih žalbi u prigradskim naseljima i često eskaliraju kada jedna strana oseti da se njena „teritorija“ ili emocionalni trud sistematski ignorišu.
Vrhunac se dogodio jedne mračne zimske večeri kada je oštar, metalni tresak odjeknuo komšilukom, praćen škripom automobila koji udara u nepomičan objekat. Nikola svoje najnovije remek-delo, Sneška zvanog „Vinston“, nije podigao na travi, već direktno preko jarkocrvenog protivpožarnog hidranta koji se nalazio na samoj granici njihovog imanja. Maskirajući teško gvozdeno postolje u buckastog Sneška, Nikola je postavio „zamku“ koja se u potpunosti oslanjala na lošu naviku gospodina Stojanovića. Kada je Stojanović pokušao svoju uobičajenu prečicu, nije naišao na mekani sneg, već na čvrstu metalnu barikadu koja je poslala mlaz vode visoko u ledeni vazduh.
Usledio je ledeni haos u kojem je pokisli i pobesneli Stojanović lupao na vrata porodice, optužujući osmogodišnjaka da je „psiho“. Međutim, pravna realnost je brzo razjašnjena: šteta je nastala samo zato što je Stojanović skrenuo s puta i ušao na privatan posed. Kada su stigli policija i ekipa iz vodovoda da procene oštećeni hidrant i poplavljenu ulicu, komšija se suočio sa gradskim kaznama i ozbiljno uzdrmanom sujetom. Nikolina majka je primetila da je hidrant, iako „teška, metalna granica“, poslužio kao konačna lekcija o posledicama neovlašćenog upada na tuđi posed.
Do kraja zime, dinamika u komšiluku pretvorila se u hladan, ali pun poštovanja mir. Gospodin Stojanović sada ulazi u svoje dvorište sa preteranim oprezom, pazeći da mu gume ne dodirnu čak ni vlat trave ove porodice. Nikola je nastavio da gradi svoju „armiju“ Sneško Belića do kraja sezone, i po prvi put im je bilo dozvoljeno da se prirodno istope na suncu, umesto da završe pod branikom automobila. „Poseban Sneško“ očitao je svima glasnu lekciju: neke granice su emocionalne prirode, ali one od gvožđa i leda je znatno teže ignorisati.