Pripovedačica Ana (35) i njen muž Nikola, vredan par iz predgrađa Beograda, štedeli su skoro deceniju i podnosili žrtve kako bi kupili i renovirali svoju „kuću iz snova“. Uložili su svu svoju ljubav i trud u tu dvospratnicu, sami obavljajući sve radove – od postavljanja tepiha do krečenja zidova – stvarajući prostor koji je bio potpuno njihov. Taj teško stečeni mir narušen je kada su u posetu došli Nikolina sestra Nada, njen muž Rale i njihov sin Toma (11). Poseta je brzo postala neprijatna: Nada i Rale su bili snishodljivi i zahtevni, a Toma je bez poštovanja jurcao kroz njihov novi dom.
Sve je kulminiralo kada se porodica vratila sa izleta iz zabavnog parka. Otvorili su ulazna vrata i zatekli čitav pod dnevne sobe prekriven hladnom vodom. Potpuno novi tepih bio je natopljen, kutije su plivale, a tapete su počele da se ljušte i prave mehuriće. Izvor poplave bio je u gostinjskom toaletu, gde je voda nekontrolisano tekla zbog zaglavljenog dugmeta na vodokotliću. Vodoinstalater je kasnije u šolji pronašao namerno izazvano začepljenje: veliku grudvu plastelina. Kada je Ana mirno suočila Tomu, koji je poslednji bio u toaletu, on je odmah sve porekao, tvrdeći da je „samo piškio“. Nada i Rale su odbacili štetu, sugerišući da su krive „loše instalacije“ i ismevali su ideju da plate za kvar koji se desio dok su oni bili „gosti“. Nada je odbrusila: „Trebalo je da napravite bolju kuću“, pre nego što su ona i Rale izleteli napolje, ostavljajući Anu i Nikolu sa štetom od nekoliko hiljada evra.
Nedelju dana kasnije, pravi motiv je otkriven kada se Anina desetogodišnja ćerka Anja vratila bleda iz škole. Anja je priznala da se Toma na odmoru hvalio kako je namerno poplavio njihovu kuću. Tvrdio je da mu je majka, Nada, to naredila rekavši da bi „bilo zabavno“ i da će ih to „naučiti da se ne prave važni i misle da su bolji od njih“. Sa srcem koje je lupalo od besa i gađenja, Ana je shvatila da je šteta bila čin čiste zlobe, podstaknute ljubomorom njene zaove. Znajući da joj trebaju neoborivi dokazi, Ana je zamolila Anju da snimi Tomu ako se opet bude hvalio, uveravajući je da to nije da bi ga uvalila u nevolju, već da bi zaustavila laži.
Dva dana kasnije, Anja je uspela i predala majci telefon sa audio snimkom Tominog hvalisavog priznanja. Na snimku se Toma hvalio drugarima kako je ugurao plastelin u šolju i pritisnuo dugme, ponavljajući: „Mama mi je rekla da to uradim… Rekla mi je da im malo pokvarim kuću.“ Ana je odmah napisala kratko, mirno i jasno pismo Nadi. U pismu je zahtevala isplatu pune cete štete od 22.000 evra i upozorila da će, ako Nada nastavi da odbija odgovornost, podneti tužbu i priložiti snimak, račun instalatera i izjave svedoka, što bi razotkrilo Nadu kao nekoga ko je podstakao maloletnika na uništenje imovine. Kada je Nada nazvala, vrištala je pretnje i uvrede, ali Ana je ostala nepokolebljiva.
Ana je sledećeg jutra podnela tužbu. Na sudu su priložili račune, fotografije i dokaze o popravkama. Preokret se dogodio kada je Anin advokat pustio snimak, nakon čega je u sudnici zavladao tajac. Kada je sudija ljubazno upitao Tomu šta se desilo, dečak je drhteći konačno priznao: „Mama mi je rekla da to uradim… Rekla je da strina Ana misli da je bolja od nas.“ Sudija je presudio u potpunosti u Aninu korist i naložio Nadi i Ralu da plate punih 22.000 evra plus sudske troškove. Ispred sudnice, dok je Nada siktala kako je Ana okrenula dete protiv sopstvene porodice, Ana joj je zadala završni udarac: „Ne, to si ti uradila. Ja sam se samo postarala da ne mora više da laže za tebe.“ Par je na kraju iskoristio novac da potpuno popravi svoj dom i konačno povrati mir za koji su se toliko borili.