Zovem se Šila i imam 63 godine. Mislila sam da mi je život već priredio dovoljno iznenađenja, ali sam se prevarila. Moj sin Dejan bio je čitav moj svet otkako mu je otac preminuo pre 15 godina. Kroz svaku borbu, svaki trijumf i svako slomljeno srce, bili smo tim. Kada mi je Dejan pre šest meseci prišao sa nervoznim osmehom i rekao da je upoznao nekog posebnog, srce mi je zaigralo.
„Mama, zove se Milica. Mislim da je ona ta prava“, rekao je.
Kada sam konačno upoznala Milicu, delovala je savršeno. Pristojna, vesela, uvek spremna da pohvali moju kuhinju, i imala je taj poseban sjaj u očima kada bi Dejan ušao u prostoriju. Pomislila sam: To je to. Žena koja će mog sina učiniti srećnim.
Tri meseca kasnije, Dejan ju je zaprosio. Pristala je. Na njihovoj veridbi plakala sam suze radosnice. Ali jedne večeri, Dejan se pojavio na mojim vratima izgledajući kao da nosi sav teret sveta na svojim plećima.
„Mama, možemo li da razgovaramo?“
Skuvala sam nam čaj, kao što sam uvek radila kada su bili potrebni ozbiljni razgovori. Dejan jedva da je mogao da me pogleda u oči.
„Šta se dešava, srećo?“ pitala sam.
„Radi se o svadbi“, priznao je konačno. „Milica ima tu neku zamisao… želi da sve bude savršeno, nezaboravno. Ali mi nemamo novca za to.“
Srce me je zabolelo zbog njega. „O kojoj cifri pričamo?“
Dejan je teško progutao pljuvačku. „Oko… 80.000 evra.“
Nisam oklevala ni sekunde. „Ja ću ti pomoći.“
„Mama, ne! Ne mogu to da tražim od tebe!“
„Ti ne tražiš. Ja nudim“, rekla sam i uzela ga za ruku. „To je bio novac za moju penziju, ali šta će mi novac ako ne mogu da vidim svog sina srećnog?“
Oči su mu se napunile suzama. „Ne znam šta da kažem.“
„Reci da ćeš imati svadbu iz snova. Više mi ništa ne treba.“
Milica je bila van sebe od sreće kada je čula za novac. „Šila, o moj Bože! Da li si ozbiljna? Hvala ti, hvala ti do neba!“ uzvikivala je. Osećala sam ponos. To je ono što majke rade – daju sve za svoju decu.
Naredni meseci bili su kao vrtlog. Milica je slala bezbroj poruka: slike cvetnih aranžmana, skice torte na pet spratova sa zlatnim listićima, snimke raskošne sale. Smešila sam se, iako su me troškovi ponekad plašili. Vredelo je – Dejanova sreća je vredela svega.
Na jutro venčanja, pažljivo sam obukla nežnoplavu haljinu za koju je Dejan uvek govorio da mi ističe oči, i stavila majčine bisere sa mog sopstvenog venčanja. Restoran je bio zadivljujući: bele ruže, kristalni lusteri, stolovi prekriveni svilom i gudački kvartet koji je tiho svirao. Bila sam spremna da proslavim veliki dan svog sina.
Tada se to dogodilo. Čovek u besprekornom crnom odelu mi je prišao.
„Mogu li da porazgovaram sa Vama na trenutak?“ rekao je tonom koji me je odmah učinio nespokojnom.
„Šta se dešava?“ pitala sam zbunjeno.
„Postoji problem sa spiskom gostiju. Vaše ime nije na njemu. Mlada je zamolila da ne prisustvujete proslavi.“
Nasmejala sam se, ubeđena da je u pitanju greška. „Ja sam mladoženjina majka!“
Njegovo lice je ostalo ozbiljno. „Žao mi je, gospođo. Bila je veoma odlučna.“
Sledila sam se. Muzika, smeh, sve je izbledelo. Upravo sam bila ponižena.
Videla sam Milicu kako se smeje sa svojim deverušama kao da se ništa ne dešava. Prišla sam joj. „Milice?“
Njen osmeh nije ni zatreperio. „Šila. Šta je bilo?“
„Organizator mi je rekao da nisam na spisku gostiju. Zašto?“
Miličine oči su na trenutak postale hladne pre nego što se ponovo nasmešila. „Pogledaj se, Šila. Vidiš li ovde ikoga ko liči na tebe?“
Bila sam zbunjena. „Ja… ne razumem šta hoćeš da kažeš.“
„Stara si. Ne uklapaš se među moje mlade, lepe i energične goste. Čak i moja majka izgleda bolje od tebe. Neću dozvoliti da mi upropastiš fotografije ili pokvariš atmosferu.“
Nisam mogla da dođem do daha. „Ja sam platila ovo venčanje!“
„I to ti ne daje pravo da sediš među mojim prijateljima“, rekla je otrovno. „Htela si da Dejan ima savršeno venčanje? Misija ispunjena. Ali ti ne pripadaš ovde. Idi.“
Obezbeđenje me je izvelo napolje. Ne sećam se kako sam ušla u taksi. Proplakala sam celu noć, još uvek u svojoj plavoj haljini i sa majčinim biserima.
Sledećeg jutra, Dejan me je pozvao. „Mama! Kako se osećaš?“
Bila sam u prevelikom šoku da bih odgovorila. „Dejane… nije bilo zato što mi je bilo loše. Milica me je izbacila. Rekla je da sam stara, ružna i depresivna. Ponizila me je!“
Tišina. Zatim mu je glas pukao. „ŠTA je uradila?“
„Sedela sam tamo. Mahnula je organizatoru. Izašla sam sama.“
Dejanov ton se potpuno promenio. „Ne plači. Sačekaj. Ja ću ovo rešiti.“
Nekoliko minuta kasnije me je pozvao, besan. „Mama, pogledao sam snimke sa kamera. Lagala me je. Ona te je izbacila.“
Milica je pokušala da se opravda: „Samo sam htela da joj pomognem…“
Dejan je viknuo: „Ne laži me! Ona ti je svekrva, a ti si je ponizila! Ovaj brak je završen. Tražiću poništenje.“
Milica je pala u paniku. „Ne možeš to da uradiš! Tek smo se venčali!“
„Nikada nisam bio ozbiljniji. Mama? Jesi li tu?“
„Tu sam“, šapnula sam.
Došao je kući i istog dana se vratio kod mene. U roku od nedelju dana podneo je zahtev za poništenje braka. Miličino „savršeno venčanje“ postalo je glavni skandal u gradu.
Nedeljama kasnije, Dejan i ja smo sedeli za kuhinjskim stolom. „Volim te, mama. Nikada neću dozvoliti da se iko tako ponaša prema tebi.“
Da li sam zažalila što sam mu dala svoju ušteđevinu? Ni na sekundu. Taj novac nije samo finansirao venčanje – on je istinu isterao na videlo i spasio mog sina od okrutne žene. Dobila sam svog sina nazad, a to vredi više od svog novca ovog sveta.