Pripovedačica Ana bila je iscrpljena od samostalnog podizanja blizanaca, dok se njen muž Dragan povlačio od roditeljskih i kućnih obaveza, odbijajući svaki zahtev za pomoć nekim izgovorom. Njena jedina uteha bila je kuhinja – utočište za koje je mukotrpno štedela i koje je sama renovirala. Svaki detalj, od krem boje zidova do svetiljki, birala je sama kako bi se osećala kao kod kuće. Krhki kućni mir potpuno je uništen kada je Dragan, bez konsultacija sa Anom, pozvao svoju majku Bosiljku da se useli kako bi „pomogla oko blizanaca“. Bosiljka se brzo pokazala kao stalni izvor kritika; ocenjivala je Anino majčinstvo, kulinarske veštine i izgled, dok je Dragan jednostavno opravdavao majčino ponašanje i još više se povlačio.
Nakon što je danima trpela toksičnu atmosferu, Ana je spakovala blizance i privremeno otišla kod svoje majke. Vratila se četiri dana kasnije iscrpljena, samo da bi upala u nadrealnu noćnu moru: njena voljena, pažljivo dizajnirana kuhinja je nestala. Zidovi su bili prekriveni drečavim, roze cvetnim tapetama boje žvakaće gume, a krem kuhinjski elementi bili su ofarbani u baš tu istu užasnu roze boju. Bosiljka je ponosno stajala sa valjkom u ruci usred haosa, a Dragan se smeškao i branio majčino „iznenađenje“ kao način da se „stvari malo osveže“. U tom trenutku, stojeći usred ruševina jedinog prostora koji je zaista osećala kao svoj, Ani je prekipelo. Shvatila je da je Dragan svesno dozvolio svojoj majci da izbriše deo njenog identiteta.
Ana je iznenadila i Dragana i Bosiljku tako što nije reagovala suzama, već hladnom odlučnošću. Složila se da, pošto su oni odlučili šta je najbolje za kuću, mogu je „voditi neko vreme“. Brzo je spakovala torbu i najavila da se odmah vraća kod majke. Kada je Dragan protestovao protiv njene „dramatične“ reakcije na „samo malo farbe“, ona je odgovornost odlučno prebacila na njega: „Onda ti neće biti teško da se brineš o blizancima, obrocima, vešu i svim onim drugim stvarima koje su ‘samo’ deo vođenja domaćinstva.“ Otišla je, ignorišući Bosiljkine besne komentare, i zastala samo da bi rekla Draganu: „Oni su i tvoji sinovi, Dragane. Snađi se.“
Kuća je brzo potonula u haos; blizanci su plakali satima, veš se gomilao, a Dragan i Bosiljka su bili preplavljeni obavezama i stalno su se svađali. Kada se Dragan, raščupan i poražen, pojavio na vratima Anine majke i priznao da „ne mogu ovo bez tebe“, Ana je postavila svoje neopozive uslove: kuhinja mora biti ponovo ofarbana i vraćena u prvobitni izgled; Bosiljka mora odmah da se iseli (buduće posete će biti pod nadzorom i kratke); i Dragan mora početi da deli kućne poslove bez izgovora. Bosiljka je zanemela pred ovom „izdajom“, ali Dragan je hitno pristao na sve uslove, i renoviranje je počelo još te noći.
Trebalo je tačno 47 sati da Dragan sam ponovo ofarba elemente i postavi nove tapete, šaljući očajne, iscrpljene selfije kao dokaz. Bosiljka se iselila, a Ana se vratila tek kada je kuhinja bila vraćena u prvobitno stanje i kada su njene granice bile fizički uspostavljene. Dragan se iskreno izvinio i obećao da će je slušati i zauzimati se za nju. Tri nedelje kasnije, Dragan sada dosledno obavlja svoj deo roditeljskih i kućnih poslova, a Bosiljkino mešanje je pod kontrolom. Ana i Dragan su sada na terapiji, ali svaki put kada Ana uđe u svoju obnovljenu krem kuhinju, podseti se najvažnije lekcije: dozvoljeno joj je da zauzima prostor i ne mora da se smanjuje da bi drugima bilo udobno.