Pripovedačica, Jelena, slučajno je nabasala na sliku sa ultrazvuka od prošle nedelje kada je posegnula u ranac svog 14-godišnjeg sina Bojana. Panika ju je obuzela jer se uplašila da je beba njegova. Kada ga je suočila sa tim, rastrojeni Bojan je otkrio istinu: beba je pripadala njegovom ocu, Marku (Jeleninom mužu), koji je Bojanu dao kopiju slike i primorao ga da ćuti dok Marko ne smisli kako to da kaže Jeleni. Jelena je prepoznala ogroman, neprikladan teret tajne koji je njen sin morao da nosi, odmah ga je utešila, uverila ga da ništa nije njegova krivica i spontano su uzeli slobodan dan. Uveče je Jelena stavila sliku sa ultrazvuka na kuhinjski sto i naterala Marka na suočavanje, koji je priznao da čeka dete sa drugom ženom po imenu Snežana.
Marko je priznao da nije znao kako da kaže Jeleni za svoju aferu i trudnoću. Svoje višegodišnje neverstvo pravdao je time da su Jelenini stalni napori da im život učini „jednostavnim i glatkim“ zapravo bili „problem“. Tvrdio je da se pored Snežane osećao kao da je „pored nje dotakao zvezde“ – osećaj potvrde koji mu je, po njegovom mišljenju, nedostajao u braku. Iako je Jelena bila skrhana, sačuvala je dostojanstvo. Tri dana kasnije, Marko je putem hladnih i kratkih imejlova podneo zahtev za razvod i preselio se u stan u gradu sa Snežanom.
Uprkos strašnoj izdaji, Jelena je odbila da dozvoli da njen bes pokvari Bojanov odnos sa ocem. Održavala je kontakt, pakovala Bojanu torbu za spavanje kod oca, pekla kolače za Marka i odbijala da govori loše o njemu. Prioritet joj je bila Bojanova dobrobit i to da mu osigura pristup onome što je ostalo od njegove porodice. Mesecima kasnije, rođena je Markova i Snežanina ćerka, Goca. Jelena je podržala Bojanov odnos sa novom polusestrom, dozvolila mu da bira poklone i tretirala Gocu kao nevinog člana njegove porodice, uprkos bolu koji je njeno postojanje predstavljalo. Jelena je to prevazišla tako što se zatrpala poslom, naučila da sama održava kuću i navikla se da spava sama u krevetu.
Mesecima kasnije, dok se u prodavnici alata i opreme dvoumila između dve identične sijalice, upoznala je Danila. Zajedno su se smejali zbunjujućem pakovanju, a Danilo, ljubazan i duhovit, ponudio se da joj pomogne sa teškim džakom zemlje za cveće. Danilo je bio razvedeni nastavnik istorije u srednjoj školi sa ćerkom, Sarom, koja je bila sličnih godina kao Bojan. Njihova povezanost bila je trenutna i iskrena. Danilo je nosio svoj stari venčani prsten na lancu oko vrata i objasnio: „Neke stvari ne moraju da se obrišu, Jelena, one su jednostavno deo prošlosti.“ Zvao je uvek kada bi to obećao i ophodio se prema Jeleni sa poštovanjem i nežnošću za koju nije ni bila svesna da joj nedostaje.
Dve godine nakon što je slika sa ultrazvuka uništila njen svet, Jelena je pronašla dubok, stabilan mir. Danilo i Sara su postali deo njenog života, formirajući novu, proširenu porodicu, gde deca zajedno uče i igraju se, a Danilo pomaže u kućnim poslovima bez pitanja. Jelena uviđa da je njena veza sa Markom bila samo rutina u kojoj se „mirila sa sudbinom“ i preživljavala, ali se nikada nije osećala zaista izabranom. Sada, dok Danilo pere sudove u kuhinji, a njihova deca zajedno voze skejtbord, Jelena se oseća ispunjenom – ne samo zauzetom ili korisnom, već istinski voljenom zbog onoga što jeste. Konačno razume da ne mora da se smanjuje ili „lomi da bi bila voljena“ i da je ovaj mirni novi život više nego dovoljan.