Sa 21 godinom, naratorka Katarina upoznala je Pavla (32), udovca i oca dvoje dece, Milice (8) i Nikole (6). U vrtlogu njegove uloge „slomljenog čoveka“, Katarina je Pavlovu gušeću intenzivnost pomešala sa ljubavlju. Osećala se „izabranom“ kada joj je rekao da je ona „spasila“ njegovu porodicu. Nakon samo četiri meseca, Pavle ju je zaprosio, ali je insistirao da prosidba bude vezana za njeno obećanje da će Milici i Nikoli biti majka, koristeći njen osećaj krivice zbog njihovog gubitka. Katarina je pristala, verujući da postupa plemenito i nesebično. Na venčanju se zvanično zavetovala da će voleti decu i brinuti o njima, osećajući se sigurnom uz Pavlovo šaputanje: „Ti si sada naša porodica. Zauvek.“
„Bajka“ je umrla odmah po povratku sa medenog meseca. Katarina, koja je radila puno radno vreme u osiguranju, vraćala se kući da bi postala jedina sluškinja – kuvala je, čistila i brinula o deci – dok se Pavle istog trenutka povlačio u svet video-igrica. Kada bi Katarina pokušala da uspostavi autoritet ili zatražila pomoć, Pavle bi odbrusio da je njen „poslić“ beznačajan i da on zaslužuje odmor. Što je još gore, aktivno je sabotirao njen autoritet, ismevajući njenu disciplinu pred decom, namigujući im kada su bili neposlušni i nazivajući je „rospijom“. Deca su brzo naučila da je tata „zabava“, a Katarina „neprijatelj“, što je na kraju dovelo do otvorenog nepoštovanja i njihovog siktaja: „Ti nisi moja prava mama!“
Neizbežna tačka pucanja dogodila se jednog utorka, kada su Milica i Nikola vikali: „Ti se ovde ništa ne pitaš! Ti si samo tatina glupa žena!“, dok je Pavle urlao da je „previše zauzet“ da bi se bavio njima. Katarina je sa poražavajućom konačnošću shvatila da je potpuno sama i da je Pavle vidi samo kao neplaćenu dadilju, nakon što je izmanipulisao njenu posvećenost deci. Posle još šest meseci trpljenja, Katarina je konačno otišla. Spakovala je samo svoje lične stvari i ostavila kratku poruku u kojoj je izrazila žaljenje što je „prekršila obećanje dato Milici i Nikoli“. Razvod je bio brz, ali je Pavle još jednom okrenuo situaciju u svoju korist, optužujući je da je „napustila“ njegovu decu – krivica koja ju je proganjala godinama.
Šesnaest godina kasnije, Katarina je bila srećno udata za Marka, partnera koji joj je bio podrška i sa kojim je imala dva sina. Baš kada je konačno pronašla mir sa prošlošću, dobila je potresan mejl od Milice. Milica joj se izvinila za svoju nekadašnju okrutnost i potvrdila da je Katarina bila „jedino svetlo“ u njihovoj kući, te da ih je otac manipulisao kako bi izbegao da bude pravi roditelj. Usledila je šokantna istina: nakon što je Katarina otišla, Pavle je brzo promenio još dve žene pre nego što je potpuno napustio svoju decu, zbog čega su Milica i Nikola završili u hraniteljskoj porodici.
Preplavljena mešavinom tuge i olakšanja – jer je shvatila da je Pavle bio taj koji je podbacio – Katarina je pristala da ode na Miličino venčanje, ohrabrena Markovim rečima da deca pokazuju ogromnu „hrabrost“. Na venčanju ju je Nikola, koji je izrastao u ljubaznog mladog čoveka, srdačno zagrlio. Tokom proslave, Milica i Nikola su otvoreno delili detalje o svojim teškim godinama u hraniteljstvu i potvrdili da ih je Pavle „digao ruke od njih“. Rekli su Katarini: „Ti si bila jedina odrasla osoba koja je zaista brinula o nama.“
Katarina je shvatila da je njena krivica bila neosnovana; ona ih nije napustila, već je jednostavno preživela nemoguću situaciju. Ponovni susret ju je iscelio i dokazao da je ljubav koju je uložila u te dve godine imala dubok značaj. Porodica koju je pronašla na „zgarištu“ svog slomljenog braka – Milica, Nikola i njeni sinovi – postala je sigurna i trajna porodica koju nikada nije planirala.