Pripovedačica, Ana, bila je iscrpljena od samostalnog podizanja blizanaca, dok se njen muž, Dragan, povlačio od roditeljskih i kućnih obaveza, odbijajući svaki poziv za pomoć nekim izgovorom. Njena jedina uteha bila je kuhinja, utočište za koje je mukotrpno štedela i koje je sama renovirala. Svaki detalj, od krem boje do svetiljki, birala je sama kako bi se osećala kao kod kuće. Krhki kućni mir potpuno je uništen kada je Dragan, bez konsultacija sa Anom, pozvao svoju majku, Bosiljku, da se useli kako bi „pomogla oko blizanaca“. Bosiljka se brzo pokazala kao stalni izvor kritika – osuđivala je Anino majčinstvo, kuvanje i izgled, dok je Dragan jednostavno opravdavao majčino ponašanje i još više se povlačio.
Nakon što je danima trpela toksičnu atmosferu, Ana je spakovala blizance i privremeno otišla kod svoje majke. Vratila se četiri dana kasnije iscrpljena, samo da bi upala u nadrealnu noćnu moru: njena voljena, pažljivo dizajnirana kuhinja je nestala. Zidovi su bili prekriveni drečavim, vrištećim ružičastim tapetama sa cvećem, a krem ormarići su bili prefarbani u istu tu užasnu „žvaka“ roze boju. Bosiljka je ponosno stajala sa valjkom u ruci usred haosa, a Dragan se cerio i branio majčino „iznenađenje“ kao način da se „stvari osveže“. U tom trenutku, stojeći usred ruševina jedine prostorije koja je zaista bila njena, Ani je pukao film. Shvatila je da je Dragan svesno dozvolio svojoj majci da izbriše deo njenog identiteta.
Ana je iznenadila i Dragana i Bosiljku reagujući ne suzama, već hladnom odlučnošću. Složila se da, pošto su oni odlučili šta je najbolje za kuću, mogu njome i da „upravljaju neko vreme“. Brzo je spakovala torbu i najavila da se odmah vraća kod majke. Kada je Dragan protestovao protiv njene „dramatične“ reakcije na „samo malo boje“, ona je odgovornost odlučno prebacila na njega: „Onda ti neće smetati da se brineš o blizancima, obrocima, vešu i svim onim stvarima koje su ‘samo’ deo vođenja domaćinstva.“ Otišla je, ignorišući Bosiljkine besne komentare, i zastala samo da kaže Draganu: „To su i tvoji sinovi, Dragane. Snađi se.“
Kuća je brzo potonula u haos; blizanci su plakali satima, veš se nagomilao, a Dragan i Bosiljka su bili preopterećeni i stalno su se svađali. Kada se Dragan, raščupan i poražen, pojavio na vratima Anine majke priznavši da „ne mogu bez nje“, Ana je postavila svoje neodložne uslove: kuhinja mora biti ponovo ofarbana i vraćena u prvobitni dizajn; Bosiljka mora odmah da se iseli (buduće posete će biti nadgledane i kratke); i Dragan mora početi da deli kućne poslove bez izgovora. Bosiljka je zanemela pred ovom „izdajom“, ali je Dragan hitno pristao na sve uslove i renoviranje je počelo iste te noći.
Trebalo je tačno 47 sati da Dragan sam prefarba ormariće i postavi nove tapete, šaljući očajne, iscrpljene selfije kao dokaz. Bosiljka se iselila, a Ana se vratila tek kada je kuhinja bila restaurirana i njene granice fizički potvrđene. Dragan se iskreno izvinio i obećao da će slušati i zauzimati se za nju. Tri nedelje kasnije, Dragan sada dosledno obavlja svoj deo roditeljskih i kućnih poslova, a Bosiljkino mešanje se drži pod kontrolom. Ana i Dragan su sada na terapiji, ali svaki put kada Ana uđe u svoju restauriranu krem kuhinju, podseti se najvažnije lekcije: dozvoljeno joj je da zauzima prostor i ne mora da se smanjuje da bi drugima bilo udobno.