Gospođa Marić (62), nastavnica književnosti koja je vodila predvidljiv život ispunjen školom i knjigama, pripremala se za svoj godišnji decembarski zadatak: učenici su trebali da „intervjuišu stariju osobu o njihovom najznačajnijem božićnom ili novogodišnjem sećanju“. Većina učenika birala je članove porodice, ali jedna učenica, Milica, insistirala je na tome da intervjuiše baš gospođu Marić. Negde na polovini intervjua, Milica je upitala o nekoj davnoj prazničnoj romansi. Gospođa Marić je nerado podelila kratku, sažetu priču o svojoj prvoj ljubavi, Danilu. Imali su 17 godina, bili su nerazdvojni i planirali su da pobegnu zajedno nakon mature. Međutim, Danilova porodica je preko noći iznenada nestala zbog finansijskog skandala, ostavivši gospođu Marić bez oproštaja ili objašnjenja – bila je to bolna, nedovršena rečenica koju je u sebi nosila poslednjih 45 godina.
Već sledeće nedelje, Milica je uletela u učionicu, držeći telefon visoko i uzvikujući: „Nastavnice Marić… mislim da sam ga pronašla.“ Gospođa Marić je bila zatečena i neverici, ali na ekranu je bila objava sa jednog lokalnog foruma. Bio je to iskren vapaj čoveka koji je pred praznike tražio davno izgubljenu ljubav: „Nosila je plavi kaput i imala je okrnjen prednji zub. Decenijama sam proveravao svaku školu u okrugu – bez uspeha.“ U objavi je stajalo da mora da joj vrati „nešto važno“.
Konačan, neosporan dokaz bila je fotografija priložena uz objavu: slika mladog Danila i gospođe Marić, koji su izgledali potpuno zaljubljeno, zamrznuti u trenutku od pre 45 godina za koji je gospođa Marić verovala da ga je svet davno zaboravio. Srce joj je zastalo kada ju je stvarnost preplavila. Čovek koji je nestao bez reči, decenijama je neumorno tragao za njom. Predvidljiva tišina njenog života u trenu je zamenjena snažnom emocijom ljubavne priče kojoj nikada nije bilo suđeno da se završi.
Gospođu Marić je obuzelo drhtavo čuđenje dok je gledala sliku sebe iz mlađih dana i čoveka koji je sada traži. Misterija njegovog iznenadnog odlaska, koja je veći deo njenog odraslog života bila tihi bol u srcu, konačno je dobila odgovor. Shvatila je da, iako ona nije aktivno tražila svoju prvu ljubav, on je nju tražio 40 godina, što je dokazalo da je njihova mladalačka povezanost bila daleko trajnija nego što je ona sebi dozvolila da veruje.
Milica je sa krupnim, iskrenim očima postavila ključno pitanje: „Da li da mu pišem? Da li da mu kažem gde ste?“ To pitanje je visilo u vazduhu usred učionice, nudeći gospođi Marić iznenadan, neočekivan izbor da ponovo napiše kraj priče za koju je mislila da je odavno gotova. Jednostavan zadatak njene učenice otkrio je duboku, istrajnu ljubav koja je preživela tišinu, skandale i decenije koje su prohujale.