Ana (37), samohrana majka koja je sa svojom ćerkom Janom (7) živela u sigurnoj kući, borila se da ponovo izgradi život nakon što im je kuća izgorela zbog nemara njenog neodgovornog muža. Pošto je osiguranje odbilo da isplati štetu, muž je nestao i ostavio ih bez ikakve podrške. Kako je godinama ranije napustila posao u marketingu, Ana je bila primorana da prihvati slabo plaćen posao kasirke u prodavnici zdrave hrane, zarađujući jedva dovoljno za osnovne potrebe. Kada je došlo vreme za polazak u školu, Ana je skupila svaki dinar kako bi Jani kupila novu odeću – mali čin normalnosti koji je, po njenom mišljenju, njena ćerka zaslužila.
U jednoj svetloj prodavnici dečije odeće, Ana i Jana su se divile mekom roze džemperu na raskopčavanje. Prodavačica se odmah pojavila, odmerila Anin izgled – njenu izbledelu odeću i frizuru koju je sama šišala – i počela glasno da je ponižava. Vređala je Aninu sposobnost da bilo šta priušti u radnji i naredila joj da ne dodiruje robu, sugerišući da će njene „prljave ruke“ upropastiti odeću za „prave kupce“. Ponižena i zadržavajući suze, Ana je brzo uzela Janu za ruku da krenu. Baš kada su stigle do vrata, jedna elegantna, starija žena ih je pozvala, zbog čega se Jana zaustavila.
Elegantna dama, koja je u rukama držala onaj isti roze džemper, mahnula im je da se vrate. Uprkos Aninom strahu da će biti optužena da je oštetila artikal, žena je insistirala da ga Jana proba i ponudila „velikodušan popust“. To je izazvalo prodavačicu da se podrugljivo nasmeje, dobacivši da je Ana „samo još jedna lutalica“ koja ništa ne može da priušti i da bi se njen „miris mogao zadržati na tkanini“. U trenutku, lice elegantne žene postalo je ledeno. Ućutkala je prodavačicu smrtno ozbiljnim tonom, potvrdila da džemper Jani savršeno stoji i obećala da će popust važiti, ostavivši nevaspitanu radnicu zapanjenu i uplašenu.
Nakon što je Jana probala džemper koji joj je stajao kao saliven, vratile su se u glavni deo radnje gde je vidno potresena prodavačica uputila iskreno i panično izvinjenje. Jana joj je odgovorila zrelom lekcijom, rekavši ženi da ne može povući svoju zlobu, ali da ne bi trebala tako da se ophodi prema drugima. Elegantna gospođa im je tada poklonila džemper potpuno besplatno i zamolila Anu za privatan razgovor. U svojoj kancelariji, žena, gospođa Jović, otkrila je da je i sama nekada bila u identičnoj situaciji kao Ana. Prepoznala je Aninu snagu i dobrotu koju prenosi na ćerku, i ponudila joj posao asistentkinje prodaje, uz potpuno zdravstveno osiguranje, odličnu platu, pa čak i vaučer za promenu frizure u salonu.
Ana je odmah prihvatila posao koji je nudio tri puta veću platu od one u prodavnici. Gospođa Jović, koja je posedovala lanac uspešnih butika, objasnila je da samo prosleđuje dobrotu koju je i sama nekada primila, ispunjavajući obećanje da će pomoći onima koji to zaslužuju. U roku od nekoliko meseci, Ana i Jana su se uselile u sopstveni ušuškani stan. Ana je kupila novu odeću za sebe i obezbedila Jani sve što joj je potrebno. Gospođa Jović im nije poklonila samo džemper; ona je vratila Ani dostojanstvo i otvorila put ka sigurnoj budućnosti, što je navelo Anu da obeća da će i ona jednog dana tu duboku dobrotu proslediti dalje.