Ja sam Margareta, imam 73 godine, i pre osamnaest godina tuga mi je bila potpuno ispraznila srce. Letela sam nazad kako bih sahranila svoju ćerku i unuka, izgubljena u očaju, kada sam primetila dve bebe kako same plaču u prolazu između sedišta. Dečak i devojčica, jedva šest meseci stari, drhtali su, napušteni, dok su frustrirani putnici gunđali i mrko ih gledali. Nešto se u meni pokrenulo i znala sam da ih ne mogu ostaviti tamo.
Držala sam ih u naručju i osećala kako se njihova sitna tela privijaju uz mene, kao da su oni izabrali mene baš onako kako sam ja izabrala njih. U avionu je zavladao muk dok sam dozivala roditelje, ali niko se nije pojavio. Nakon sletanja, sve sam objasnila osoblju aerodroma i socijalnim službama. Niko nije prijavio nestanak beba, a ja nisam mogla da prestanem da mislim na njih. Usred svoje žalosti, osetila sam iskru svrhe za koju nisam ni znala da je još uvek imam.
Tri meseca kasnije, zvanično sam usvojila blizance, Luku i Sofiju. Odgajanje njih dvoje dalo mi je razlog da nastavim dalje; pružila sam im svu svoju ljubav, stabilnost i vođstvo. Tokom godina, izrasli su u saosećajne, inteligentne mlade ljude koji su odražavali najbolje delove sebe, podsećajući me na moju ćerku na bezbroj načina. Život je ponovo postao ispunjen, čak i nakon tragedije koja me je zamalo progutala.
A onda, prošle nedelje, pojavila se žena po imenu Alisa, tvrdeći da je njihova biološka majka i zahtevajući da potpišu dokumenta kako bi dobili nasledstvo od svog oca. Njeni motivi su bili jasni: novac, a ne ljubav. Uz pomoć mog advokata, brzo smo utvrdili da Luka i Sofija nemaju nikakvu zakonsku obavezu prema njoj. Alisini pokušaji manipulacije su propali, a sud je presudio potpuno u korist Luke i Sofije, dodelivši im nasledstvo i proglasivši nju odgovornom za napuštanje dece.
Te večeri sedeli smo na terasi i zajedno posmatrali zalazak sunca. Luka i Sofija su bili tihi, a njihovo poverenje i ljubav nepokolebljivi. Držala sam ih za ruke i rekla im da su oni spasili mene baš kao što sam ja spasila njih. Krv možda daruje život, ali ljubav stvara porodicu. I dok sam gledala svoju decu, znala sam da, bez obzira na sve što se desilo, imamo jedni druge – a to je bilo i više nego dovoljno.