Pre osamnaest godina, Marka je napustila supruga Lara, samo tri nedelje nakon što su se rodile njihove bliznakinje, Ema i Klara, koje su obe rođene slepe. Lara je ostavila samo kratku poruku: „Ja ovo ne mogu. Imam svoje snove. Žao mi je,“ birajući sopstvene ambicije umesto svoje bespomoćne novorođenčadi. Mark, suočen sa ogromnim izazovom samohranog oca dece sa oštećenim vidom, potpuno se posvetio njihovom preživljavanju i razvoju. Savladao je Brajevu azbuku, prilagodio njihov dom i istraživao sve moguće resurse za vaspitanje slepe dece, kako bi osigurao da njegove ćerke nikada ne osete odsustvo majke kao gubitak.
Mark je bio odlučan u tome da njegove ćerke ne samo prežive, već da zaista žive. Kada su devojčice imale pet godina, počeo je da ih uči šivenju, prvobitno kao metodu za razvoj fine motorike i prostorne orijentacije. Ta veština se brzo pretvorila u strast: Ema je razvila neverovatan taktilni osećaj za materijale, dok je Klara imala urođen instinkt za krojeve i strukturu. Njihov mali stan postao je živopisna radionica u kojoj su zajedno stvarale složene i prelepe odevne komade. Devojčice su izrasle u samouverene, neverovatno nezavisne mlade žene koje svoje slepilo nisu videle kao ograničenje, već kao deo svog identiteta, nikada ne pitajući za majku koja ih je napustila.
Stabilnost koju su godinama gradili naglo je prekinuta prošlog četvrtka, kada se Lara, nakon 18 godina, iznenada pojavila na njihovim vratima. Doterana, u skupoj odeći i odišući prezirom, podsmehivala se njihovom skromnom stanu i Markovom nedostatku bogatstva. Ema i Klara su se skamenile za svojim šivaćim mašinama kada je Mark identifikovao posetioca kao njihovu majku. Lara je brzo prešla na medeni ton, tvrdeći da je mislila na njih svaki dan, na šta je dobila Klarin hladan odgovor: „Mi na tebe nismo mislile uopšte.“ Nepokolebana, Lara je iznela svoju pravu ponudu: dizajnerske haljine, kovertu sa gotovinom — „koja vredi više od tri meseca vaših večerica“ — i jedan uslov.
Lara je otkrila svoj otrovni uslov: devojčice mogu dobiti novac i luksuz ako „izaberu NJU umesto oca“ i javno ga optuže kao nesposobnog roditelja koji ih je držao u siromaštvu. Čak je izvadila i pravni ugovor da zapečati dogovor. Ema je polako podigla tešku kovertu s novcem, ali se njeno oklevanje brzo pretvorilo u prkos. Stojeći uz svoju sestru, izjavila je da već imaju sve što je zaista važno — oca koji je ostao i koji ih voli — i da one „nisu na prodaju“. Ema je pocepala kovertu i prosula novčanice po podu, pravo pred Larine skupocene cipele.
Larina pažljivo izgrađena fasada se srušila u besu. Vrištala je kako ih je Mark namerno držao u bedi i da se ona vratila da ih „spasi“ jer joj je karijera stagnirala i trebala joj je „priča o iskupljenju“. Klara ju je prekinula rečima: „Mi nismo tvoji rekviziti,“ i ispratila je napolje. Sukob, koji je Emin prijatelj snimio i objavio, odmah je postao viralan, što je dovelo do potpunog kraha Larine karijere. U međuvremenu, talenat devojaka prepoznala je renomirana filmska produkcija, koja im je ponudila pune stipendije za program kostimografije. Gledajući svoje ćerke kako cvetaju na filmskom setu, Mark je shvatio da vam ljudi koji vas napuste zapravo čine uslugu, pokazujući da su ljubav i prisustvo jedina prava merila uspeha.