Mirni život koji je Jovana izgradila sa svojom desetogodišnjom ćerkom, Milicom, nakon smrti Miličinog biološkog oca, pronašao je istinsku stabilnost kada se udala za Damjana. Damjan je u potpunosti prihvatio ulogu roditelja punog ljubavi, brinući se o Milici u svakom važnom pogledu. Međutim, Damjanova majka, Katarina, bila je neprekidan izvor toksičnosti i nikada nije prihvatila Milicu kao pravu porodicu. Katarinine uvredljive primedbe – poput insinuacije da se Damjan samo „pretvara“ da je Milica njegova biološka ćerka, ili okrutnog podsećanja da Milica liči na njenog „mrtvog muža“ – stvorile su ledenu atmosferu sa kojom se par nosio ograničavanjem kontakta i održavanjem mira. Ovo nelagodno primirje je uništeno kada se Milica, vođena svojim ljubaznim srcem, upustila u veliki i ambiciozan projekat: heklovanje 80 kapica za bolesnu decu u hospisima, rad iz ljubavi, finansiran njenim sopstvenim džeparcem i naučen kroz odlučan trud.
Milica je bila skoro gotova, stavljajući poslednju kapicu u svoju torbu za prikupljanje, kada je Damjan otišao na dvodnevno poslovno putovanje. Njegovo odsustvo bila je Katarinina prilika. Ona je „proveravala“ kuću, a kada su se Jovana i Milica vratile iz kupovine namirnica, pronašle su devojčicinu sobu praznu, a torba sa 80 gotovih kapica je nestala. Katarina, koja je stajala ležerno sa šoljicom čaja, objavila je da ih je bacila, smatrajući projekat „gubitkom vremena“, a kapice „ružnim“ sa „lošim bodom“, dodajući da Milicu, pošto nije „krv“, ne treba podsticati na beskorisne hobije. Milica je bila slomljena, histerično plačući, dok je Katarina odbacila čin okrutnosti i otišla. Jovana, koja nije mogla da pronađe kapice u đubretu, sedela je pored svoje neutješne ćerke dok nije zaspala, odlažući vest Damjanu kako bi mu omogućila da se fokusira na posao – odluka zbog koje će uskoro zažaliti.
Po Damjanovom povratku, nije ga dočekala vest o završenom projektu, već Miličine suze. Kada je Jovana prepričala Katarinin monstruozni čin, Damjanova početna zbunjenost se pretvorila u tihu, drhtavu ljutnju kakvu nikada pre nije videla. Obećao je Milici da joj njena baka više nikada neće nauditi, a zatim je odmah otišao da reši situaciju. Nakon skoro dva sata, vratio se i pronašao celu torbu sa kapicama u kontejneru za smeće Katarinine zgrade. Zatim je mirno pozvao svoju majku, pozivajući je na „iznenađenje“. Kada je Katarina stigla, očekujući neku vrstu poklona, Damjan joj se suprotstavio, držeći spasenu torbu sa kapicama i optužujući je da je uništila nesebičan poduhvat njegove ćerke. Kada je Katarina bezosećajno odbacila stvar kao „ružne kapice“ i odbrusila: „Ona nije tvoja ćerka,“ Damjanova ljutnja se pretvorila u ledenu konačnost.
„Izađi napolje,“ rekao je Damjan, njegova odluka je bila čvrsta. Rekao je svojoj zapanjenoj majci da je njihovoj vezi kraj, da više nikada neće razgovarati sa Milicom niti posetiti njihov dom. Kada je Katarina molila, navodeći svoju titulu njegove majke, Damjan je uzvratio: „A ja sam otac, desetogodišnjoj ćerki kojoj sam potreban da je zaštitim od tebe.“ Jovana je stala uz svog muža, potvrđujući da je Katarinina toksična odluka donela posledicu. Katarina je izjurila napolje, preteći kajanjem, ali se Damjan pobrinuo da ozdravljenje njegove ćerke počne odmah. Iznenadio je Milicu velikom kutijom novog prediva i pribora i zamolio je da ga nauči, nespretno podižući heklicu. Milica se nasmejala prvi put u poslednjih nekoliko dana, a tokom sledeće dve nedelje, otac i ćerka su radili zajedno, završavajući 80 kapica.
Kapice su poslate, a dva dana kasnije, direktorka hospisa je poslala Jovani e-mail, zahvaljujući Milici i tražeći dozvolu za objavljivanje slika na društvenim mrežama. Objava je postala viralna, a Miličin nevini komentar, „Moja baka je bacila prvi set, ali mi je tata pomogao da ih ponovo napravim,“ izneo je istinu u javnost. Katarina je histerično pozvala Damjana, tvrdeći da je ljudi nazivaju čudovištem, i zahtevala da se objava ukloni. Damjanov odgovor je bio konačan: „Zaslužila si to.“ Dom je konačno bio ispunjen mirom, koji je sada definisan umirujućim kuckanjem dve heklice koje rade zajedno – stalni simbol njihove nepokolebljive veze. Katarinini pokušaji da se pomiri tokom sledećih praznika dočekani su Damjanovim nepokolebljivim odgovorom „Ne“, potvrđujući da je cena za mir njihove porodice bila trajno isključenje toksične okrutnosti.