Pripovedačica, Milena (74), priča o teškom životu koji je vodila kako bi odgajala svog unuka, Davida, od njegove 12. godine, nakon što mu je majka (njena ćerka) umrla na porođaju, a otac ih napustio. Milena je radila više poslova i stvorila stabilan dom, verujući da njena ljubav može da nadoknadi traumu i sklonost porocima koji su ležali u porodici. Uprkos njenoj nepokolebljivoj podršci, David je skrenuo s puta u kasnim tinejdžerskim godinama i godinama je održavao samo površan kontakt.
Ovaj obrazac emocionalne distance prekinut je kada se David jednog dana pojavio, tvrdeći da je njegovoj partnerki, Nataši, potrebna hitna operacija i preklinjući za novac. Vođena duboko ukorenjenom željom da pomogne svojoj porodici i pod uticajem sećanja na smrt svoje ćerke, Milena je donela drastičnu odluku da proda svoju kuću – svoje jedino bogatstvo – kako bi Davidu dala novac.
Nepisani uslov prodaje bio je da se Milena useli u Davidov stan, kako bi konačno ponovo bili porodica. Njena nada je brzo izbledela: nikada se nije govorilo o operaciji, već su se umesto toga pojavili novi luksuzni predmeti i prospekti za odmor. Tri nedelje kasnije, dok je zalivala cveće na balkonu, Milena je prisluškivala okrutan razgovor između Davida i Nataše, u kome su joj se rugali nazivajući je «teretom» i izražavali nestrpljenje da je se reše čim obezbede svoj «put na Havaje».
Nedelju dana nakon ovog otkrića, David ju je povezao kolima i ostavio je u staračkom domu, gde je ostala sa jednim koferom i obećanjem o nedeljnim posetama, koje je brzo izbledelo.
Milena se prilagodila čistom, iako tihom, ritmu staračkog doma, pronašla ljubaznost kod pomoćnog osoblja poput Sofije, ali se i dalje borila sa dubokim osećajem napuštenosti. Nakon što su meseci prešli u godine, njen život je neočekivano skrenuo kada je dobila vest da je njen daleki rođak, Dragan, preminuo i ostavio joj značajno nasledstvo. Znala je, momentalno i bolno, da će ovo iznenadno bogatstvo biti magnet koji će Davida povući nazad u njen život.
U roku od dve nedelje, David se pojavio, ponavljajući poznati scenario, da je Nataši potrebna još jedna operacija, i tražio svoj deo nasledstva unapred. Ovog puta, Milena je u njegovim očima videla samo proračun, ne ljubav, i mirno je pristala da ispuni njegov zahtev sledeće nedelje, planirajući da se bavi samo gotovinom. Nakon što je David otišao, Milena se sastala sa volonterom pravne pomoći i ponovo sastavila testament.
Odredila je da najveći deo nasledstva ode staračkom domu, osim ako David ne ispuni specifičan uslov: mora da radi punih godinu dana kao negovatelj u ustanovi, brinući o stanarima, kako bi zaslužio novac. Da bi prenela poruku, uručila je Davidu kovertu koja je sadržala samo 50 evra, sa porukom – koja je objašnjavala uslov i razlog za test – napisanom na novčanicama.
U početku besan, David je izleteo, nazivajući uslov «ludim». Međutim, dva dana kasnije se vratio i nevoljno pristao na dogovor, motivisan pohlepom. Milena je posmatrala iz svoje sobe kako je David polako prelazio od odrađivanja kazne do istinske brige za stanare, učeći saosećanje i pristojnost od gospodina Petrovića, gospođe Jovanović i Sofije.
Kada je godina istekla, iskustvo ga je preobrazilo. Kada je advokat stigao sa konačnim papirima, David je potvrdio svoju promenu mišljenja: «Želim ovo da uradim kako treba, bako.»
Milena poslednja, očajnička lekcija, rođena iz dubokog bola, naterala je Davida da odraste, dokazujući da neke stvari – poput poštovanja i mira – moraju biti zaslužene, a ne kupljene.