Pre osamnaest godina, pripovedača, Marka, samo tri nedelje nakon rođenja njegovih ćerki bliznakinja, Ene i Klarice, koje su obe rođene slepe, napustila je njegova supruga, Lana. Lana je ostavila poruku koja je glasila: „Ne mogu ja ovo. Imam snove. Žao mi je“, birajući sopstvene ambicije umesto svoje bespomoćne novorođene dece. Mark, boreći se sa ogromnim izazovima samohranog roditeljstva beba sa oštećenjem vida, potpuno se posvetio njihovom preživljavanju i odrastanju. Savladao je Brajevo pismo, učinio njihov dom bezbednijim i tražio resurse za podizanje dece sa oštećenjem vida, obezbeđujući da njegove ćerke nikada ne osete odsustvo svoje majke kao gubitak.
Mark je bio odlučan da njegove ćerke ne samo prežive, već da zaista žive. Kada su devojčice imale pet godina, naučio ih je da šiju, u početku kao način da razviju svoje fine motoričke sposobnosti i prostornu svest. Ta veština se brzo razvila u strast: Ena je razvila izuzetan taktilni osećaj za tkanine, dok je Klarica imala urođeni instinkt za krojeve i strukturu. Njihov mali stan postao je živahna radionica gde su zajedno radile na složenim i prelepim odevnim predmetima. Devojčice su izrasle u samouverene, neverovatno nezavisne mlade žene, koje su svoju slepoću prihvatile ne kao ograničenje, već kao deo svog identiteta, i nikada nisu pitale za majku koja ih je napustila.
Stabilnost koju su izgradili naglo je prekinuta prošlog četvrtka, kada se Lana iznenada pojavila na njihovim vratima, 18 godina kasnije. Uglađena, skupo odevena i prožeta prezirom, rugala se njihovom skromnom stanu i Markovom nedostatku bogatstva. Ena i Klarica su se ukočile za svojim šivaćim mašinama dok je Mark identifikovao posetioca kao njihovu majku. Lana je brzo prešla na slatki ton, tvrdeći da je mislila na njih svaki dan, samo da bi naišla na Klaričin ledeni odgovor: „Mi uopšte nismo mislile na tebe.“ Neuznemirena, Lana je predstavila svoju pravu ponudu: dizajnerske haljine, kovertu sa gotovinom, „vrednu više od tri meseca vaših malih večera,“ i jedan uslov.
Lana je otkrila otrovni uslov: devojčice mogu dobiti novac i luksuz ako „izaberu MENE umesto vašeg oca“ i javno ga osude kao nedovoljnog roditelja koji ih je držao u siromaštvu. Izvadila je pravni ugovor da bi zapečatila dogovor. Ena je polako podigla tešku kovertu sa gotovinom, ali njeno oklevanje se brzo pretvorilo u prkos. Stojeći pored svoje sestre, izjavila je da imaju sve što je zaista važno – oca koji je ostao i voleo ih – i da „nisu na prodaju“. Ena je pocepala kovertu i razbacala novčanice po podu ispred Laninih skupih cipela.
Lanina pažljivo izgrađena fasada se razbila u besu i ona je vikala da ih je Mark držao u siromaštvu i da se vratila da „ih spase“ jer je njena karijera zastala i bila joj je potrebna „priča o iskupljenju“. Klarica ju je prekinula, odlučno izjavivši: „Mi nismo tvoji rekviziti,“ i ispratila je do vrata. Konfrontacija, koju je Enina prijateljica snimila i objavila, odmah se proširila viralno, uzrokujući imploziju Lanine karijere. U međuvremenu, stvarni talenat devojčica prepoznala je renomirana kompanija za kratke filmove, koja im je ponudila pune stipendije za njihov program kostimografije. Mark je gledao kako njegove ćerke cvetaju na snimanju, shvatajući da ljudi koji vas napuste na kraju mogu učiniti uslugu, pokazujući da su ljubav i prisutnost jedine prave mere uspeha.