Pripovedačica, Jelena, bila je u osmom mesecu trudnoće kada su ona i njen muž, Marko, napravili grešku i dozvolili Markuovoj sestri, Tijani, da se useli kod njih nakon što je Tijana izgubila posao i nije mogla da plati kiriju. Tijana je obećala da će boravak biti privremen i da će trajati najviše nedelju ili dve. Međutim, privremeni dogovor se brzo produžio na dva meseca, a Tijana nije pokazivala nikakvo poštovanje prema domaćinstvu. Zagađivala je kuću smećem, naručivala skupu hranu preko Markovoog DoorDash naloga i odbijala Jelenine blage sugestije da potraži posao. Jelena i Marko su ostali strpljivi, pokušavajući da pokažu „milost“, ali situacija je postajala sve neprijateljskija, posebno nakon rođenja njihovog sina.
Nakon što je novorođenče stiglo, Marko je konačno posadio Tijanu i rekao joj, što je nežnije moguće, da im je potrebna privatnost i prostor nazad. Tijana je žestoko reagovala, vrištala optužbe da „izbacuju porodicu na ulicu“ i pretila im da će „požaliti“. Jutro nakon sukoba, dok su Jelena i Marko bili na prvom pregledu svog dvonedeljnog sina kod pedijatra, Tijana je izvršila svoju osvetu. Došli su kući i zatekli kuhinjski pod prekriven sa pet centimetara vode. Neko je začepio odvod sudopere krpom za sudove, pustio slavinu do kraja i ostavio vodu da teče, što je izazvalo veliku štetu na njihovim kuhinjskim ormarićima i širilo se prema dnevnoj sobi.
Kada je Marko pozvao Tijanu, ona je glumila nevinost i sugerisala da su oni sami zaboravili da zatvore slavinu, negirajući bilo kakvu umešanost i prekinula vezu. Par se osećao bespomoćno, jer nije bilo svedoka niti dokaza, a Tijana je i dalje poricala namerno delo. Međutim, Jelena se iznenada setila da je tek pre dva dana testirala novu bebi-kameru i ostavila je na kuhinjskoj polici usmerenu direktno na sudoperu. Jelena je grozničavo proverila aplikaciju monitora i pronašla sačuvani snimak koji je prikazao Tijanu kako, minutima pre nego što je sa koferom napustila kuću, namerno začepi odvod, pusti slavinu i ode sa proračunatim osmehom.
Naoružani video-dokazom, Jelena i Marko su postupili strateški, pretvarajući se da opraštaju Tijani, i pozvali su je na večeru pomirenja. Kada je Tijana, samozadovoljna i uverena da se izvukla sa zločinom, završila obrok, Marko joj je predao malu belu kutiju sa natpisom „Solatium“. U njoj je Tijana pronašla Manila kovertu sa odštampanim snimcima ekrana sa monitora i jednim listom papira: RAČUNOM od 6.742 američkih dolara za naknadu štete na imovini. Marko ju je obavestio da je snimak već predat njihovom osiguravajućem društvu kao „namerna šteta na imovini“ i da će promeniti brave. Tijana je mucala, tvrdila da je snimak nelegalan i optuživala ih za okrutnost, ali je Marko ostao nepokolebljiv, tražeći od nje da obriše suze i ode, trajno okončavši njihov odnos.
Video-materijal je bio dovoljan da osiguravajuće društvo pokrije većinu popravki u kuhinji, što je paru donelo mir koji im je bio očajnički potreban. Više nikada nisu čuli za Tijanu, iako je ona na internetu pokušavala da tvrdi da je sama odlučila da se iseli. Nekoliko nedelja kasnije, Tijanu je sustigla njena nepoštenost kada je stanodavac stana koji je htela da iznajmi tražio od Jelene preporuku. Jelena je odgovorila uljudnim, profesionalnim imejlom, potvrđujući Tijanin boravak, ali dodajući da su morali da je zamole da ode nakon što je izazvala značajnu štetu od vode, prilažući dokumentaciju. Tijani je nakon toga odbijen stan, što je dokazalo da Jeleni i Marku nisu bili potrebni drama ili vriska; bila im je potrebna samo istina i strpljenje da dozvole činjenicama da pruže konačno, neosporno zatvaranje.