More je bilo mirno.
Patrolni brod „Albatros“ probijao se kroz talase kada je jedan mornar pokazao na nešto na horizontu: zelenu, sjajnu sferu, koja se kretala nošena strujom.
U početku su mislili da je plutača. Ali kada su se približili, shvatili su: nije.
Previše glatka. Previše savršena.
Sunce se na njenoj površini odražavalo kao u uglačanom ogledalu.
Ljudi su se pogledali, uznemireni.
Kapetan se namrštio i tiho naredio:
— Približite se.
Brod je promenio kurs.
Kada je kuka udarila o predmet, zvuk je bio dubok i metalan, poput eha koji je dolazio iz dubine vremena.
Nije bila plastika. Nije bilo drvo.
— Ako je metal, — promrmljao je jedan, — onda ne pluta sam…
Zavezali su uže, ali se konopac zategao bez rezultata.
Sfera je delovala usidreno za nešto u dubinama.
Kapetan je pokušao da kontaktira kopno, ali se čuo samo šum statike.
More je postalo tiho, previše tiho.
Odlučili su da pošalju ronioce.
Prvi je zaronio, a njegova baterijska lampa je presekla tamu.
Odjednom, ogromna senka se ocrtala ispred njega.
Nije bila stena. Bio je metal.
— Ima nešto ovde dole… — glas mu je zadrhtao.
— Ogromno je.
Kada je svetlo prešlo preko površine, pojavile su se zakovice, poklopci, zarđali trup.
Bio je to potonuli brod.
Ronioci su ušli kroz poluotvorena vrata.
Unutra su pronašli redove kutija precizno poređanih.
Preneli su vest na površinu:
— Nisu oružje… to su zalihe. Lekovi.
„Albatros“ je otkrio brod sa humanitarnom pomoći, izgubljen pre sedamdeset godina.
A sfera koja je plutala iznad njega nije bila smeće:
bila je signal, oznaka koju su ostavili oni koji su želeli da ga, jednog dana, neko pronađe.
Na palubi niko nije govorio.
Samo zvuk mora…
i težina priče koju je okean želeo da sačuva.
Zašto mislite da je neko hteo da sakrije brod umesto da ga spasi?
Ispričajte u komentarima — jer ponekad more ne samo da krije tajne… ono ih i štiti.